Збекистон республикаси олий ва р та махсус таъ лим вазирлиги


Клиникаси.  Касаллик бошланишида бош огрийди, чарчок, уйкусираш, Ш



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet106/129
Sana06.06.2022
Hajmi5,17 Mb.
#640671
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   129
Bog'liq
Tibbiy bilim asoslari A.Abilpayziyev 2012 (1)

Клиникаси
Касаллик бошланишида бош огрийди, чарчок, уйкусираш,
Ш


терлаш, жарох,ат атрофида оррик,, тоник ва клоник тиришишлар, чайков 
мушаклар тиришиб, «сардоник кулги» - истех,золи кулиш пайдо булади. 
Тиришиш у|^тин-у|^тин булиб, беморни чарчатади. Енгил шамол, товуш 
х,ам тириш иш ни келтириб чин^аради, тириш иш натижасида мушаклар 
ёрилиб кетиши, суяклар синиб кетиши мумкин. Агар енгил кечса. 14-16 
кунда бемор аста секин тузалади.
Д авоси. 
Комплекс усулда олиб борилади:
1) Жарох,атни хирургик ишлаш;
2) Кок,шолга карши зардоб ПСС мушак орасига юборилади, жами 
200000-3000000 АБ.
3) Наркотик ва нейтролептик диазепам, гексенал, аминазин ва бошк,а.
4) Юрак фаолиятини яхшиловчи дорилар камфора, кордиамин.
5) Инфекциянинг олдини олиш (антибиотик ва сульфаниламидлар).
Бу касалликларда улиш х,олатлари 70-100% га турри келади.
Проф илактикаси. 
Хар бир очик; шикастланишдан кейин, агар бемор
тупрок, ёки ут-уланга йик,илиб, жарох,ат унга теккан булса, к,ок,шолнинг 
олдини олиш мак,садида тери остига жами 4 мл к;ок;шолга к;арши анатоксин 
ПСА (противо столбнячний анатоксин юборилади). '^ша зах,оти 1 мл, 3 
х,афтадан сунг 1,5 мл, яна 3 х,афта утказиб 1,5 мл юборилади (мушак ичига 
1500-3000 АБ) (антитоксик бирлик) к,ок;шолга к,арши зардоб юборилади. 
Агар зардобнинг синама ампуласи булмаса, ПСС ни тери остига 0,1 мл, 
30 минут дан кейин 0,2 мл, 60-90 минут утказиб к,олган 0,7 мл юборилади.
УЗ О КС И К.И Л И Ш С ИНД РО М И (ТРАВМАТИК ТО КС И КО З)
Бу ибора дастлаб 1885 йилда Н.И.Пирогов томонидан илгари сурилган 
булиб, «жарох,атнинг жойли совук, к,отиши», «тук,иманинг тр авм атик 
таранглиги», «мах,аллий асф иксия» каби бир к;атор номлар билан 
аталади. Купчилик х,олларда оёк, юмшок, тук,имасининг бирор катта жисм 
тагида узок, вак,т к,исилиб 
1
^олиб кетишидан кейин юз беради. Табиий 
офатларда (ер к,имирлаш, упирилишида), портлашда купрок, учрайди.
Клиникаси. 
Узок, вак;т босилиб туриши натижасида томирларда к;он 
юрмай, уша жойга кислород ва озу|^а моддалар бормаганлиги сабабли 
деком прессияд а н кейин (босиб тур ган ю кни олиб таш лагач), орир 
эзилиш ининг мах,аллий белгилари намоён булади.
Биринчи соатнинг узидаёк, босилиб турган жойнинг 
щ ш а \л
катталаша 
бошлайди. 24 соат ичида шиш х,аддан ташк,ари катталашади. Босилиб 
турган жой (к,ул ёки оёк,) котиб, ок,аради, кейин рангсизланиб, кукимтир 
шиш пайдо булади. Сезиш кобилияти йук,олади. Бориб-бориб дор ва 
пуфаклар х,осил булади.
В е н а ва а р т е р и я к,он т о м и р л а р и д а т р о м б о з (т р о м б л а р н и н г 
сувсизланиб, >^аракатсиз к,уюк,ланиб к,отиб колиши) эзилган тук,имада 
плазм а йук;олиши. Тук,има чи р и ш и н а ти ж а си д а т о к с и к м оддалар 
ажралиши сабабли, травматик шок юзага келади.
Б уйрак ф аолияти то кси н л а р та ъ си рид а тез бузилади. Биринчи
120


хатоликларга олиб келади. Кейинчалик ш икастланган жойда кучли 
оррикца ва харакатсизликка олиб келади. Кунгил айниши, тахикардия ва 
артериал босим пасайиши кузатилади. Пешоб камаяди.
Б у й р а к ка на л ча л а р и б е р к и л га н л и ги с а б а б л и , б и р -и к к и кунда 
пешобда кон (урем ия) пайдо булади. Уткир ж и гар етиш м овчилиги 
сабабли бадан саргайиб кетади. Бир с^з билан айтганда, т^киманинг 
9зи захарга айланиб, организмни захарлайди ва кучли интоксикация 
белгилари юзага келади.
Д а в о с и . КУл-оёкни босиб турган юкни олгач 

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish