Ўзбекистон республикаси олий ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент молия институти


Илмий адабиётлар билан ишлашни ташкил этиш. Адабиётни



Download 3,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/143
Sana22.02.2022
Hajmi3,88 Mb.
#107729
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   143
Bog'liq
илмий тадкикот методологияси

7.2.Илмий адабиётлар билан ишлашни ташкил этиш. Адабиётни 
тўплаш ва таҳлил этиш, нашрга тайёрлаш. 
Илмий материалларни тўплаш ва таҳлил этиш,нашр қилиш илмий 
ходим, илмий муассаса ва корхона жамоаси томонидан бажарилган илмий 
тадқиқот ва конструктор тажриба ишлари натижаларига муаллифлик 
хуқуқини ошкора ҳимоя қилиш шаклларидан бири бўлиб хисобланади. Нашр 
қилиш ошкора ёки ёпиқ холда амалга оширилади. Очиқ матбуотда муайян 
талабларга зид бўлмаган ҳамда махфий бўлмаган илмий ишлар эълон қилади.
Амалий ва назарий жихатдан мухим хисобланган ва янги олинган 
илмий натижалар монография, илмий мақола, илмий тадқиқот хисоботлари, 
илмий-техник анжуман материаллари ва тезислари шаклида нашр этилади.
Монография деб – илмий дунёқараши бир хил бўлган бир ёки бир 
нечта муаллиф томонидан муайян бир муаммо ёки мавзуни ўрганишга 
3
Ranjit Kumar.Research methodology a step-by-step guide for beginners. 3rd edition. 2011.29 
раge. 


88 
бағишланган китоб шаклидаги илмий нашрга айтилади. Илмий тадқиқот 
натижалари дарсликлар ва ўқув қўлланмаларда ҳам чоп этилиши мумкин.
Дарслик деб – мазкур фаннинг ўқув дастуридаги барча материалларни 
ўзида тўлиқ сақлаган ва расмий инстанция томонидан тасдиқланган ўқув 
нашрига айтилади. 
Дарслик Давлат таълим Стандарти ва ўқув дастури аосида яратилиб, 
фанни тўлиқ ўзлаштиришга йўналтирилади ва ундан турдош таълим 
йўналишларида ҳам фойдаланиш мумкин.
Ўқув қўлланмаси - дарсликни баъзан ўрнини босувчи ва унга қўшимча 
бўлувчи ўқув нашридир.
Ўқув қўлланмаси аниқ ўқув дастури асосида яратилиб, фан асосларини 
чуқур ўрганишни таъминлайди ва баъзи қисмларни чуқурров ёритишга ёки 
машқлар ечишга қаратилади. 
Илмий тадқиқот ишларини нашр қилишда қуйидаги босқичлар амалга 
оширилади:
Ношир талабларини ўрганиш. 
Илмий иш мазмунини ёзма равишда тўлиқ баён қилиш. 
Илмий иш мазмунини патент софлигига текшириши.
Мақолани экспертизадан ўтказиш, янгилик яратиш усулларини 
йўқлигини текшириш. 
Мақолага ташқи тақриз олиш. 
Мақолани ноширга топшириш. 
Нашрга тайёрланган илмий материал кириш қисмидан, баён этилаётган 
илмий натижанинг махмунидан ва олинган хулосалардан ташкил топади. 
Агар илмий иш натижасида мақолани ёзишда муаллиф бошқа 
тадқиқотчининг илмий ишига хавола қилган бўлса, ушбу ишлар адабиётлар 
рўйхатида келтирилиши лозим.
Илмий тадқиқот ишини бажариш жараёнида тадқиқотчи кашфиёт 
очиши мумкин. Агар топилган янги ғоя муаллиф томонидан илмий асослаб 


89 
берилса, у кашфиётга айланади. Кашфиёт илмий фаолиятнинг энг юқори 
даражадаги намойишидир.
Кашфиёт объектлари уч хил бўлиши мумкин: 
Қурилма бўйича кашфиёт 
Усул бўйича кашфиёт 
Ишлаб чиқаришга қўллаш бўйича кашфиёт. 
Қурилма бўйича кашфиётларга маълум конструкция воситалари, 
қурилмаларнинг узел ва деталлари, уларнинг жойлашиши ва ўлчамларига 
тегишли янгиликлар киради.
Усул бўйича кашфиётлар технологик жараёнлар, воситалар, ечимлар ва 
параметрларга тааллуқли бўлади. 
Ишлаб чиқаришга қўллаш бўйича кашфиётлар- маълум бир предметни 
бошқа жойда бошқа мақсадда ишлатиш бўйича таклифларни ўз ичига олади.
Кашфиётни очиш бу бажарилган илмий ишнинг ичида энг тараққий 
этган, ўзида янгиликни сақлаган, ижобий томонларга эга бўлган ва 
бошқалардан жиддий фарқ қилган элементни ажрата олиш демакдир. Одатда 
кашфиёт илмий ишни ичида беркиниб ётади, муаллиф уни оча билиши керак. 
Кашфиётни очиш берилган объектлар гурухидаги умумий, фойдали ва янги 
томонларни топиш ва уни бошқа кашфиётлардан фарқини аниқлаб, ижобий 
томонларини кўрсатиб бериш демакдир. Кашфиёт натижасида муаллиф 
патент олиш ҳуқуқига эга. Одатда патентлар сони ҳар бир мамлакатдаги 
ундаги фан ва техникани ривожининг кўрсаткичи бўлиб хизмат қилади.

Download 3,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish