Ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги тошкент давлат аграр университети шералиев Абдусаид Шералиевич


Бактерияларнинг характерли хусусияти нима?



Download 13,58 Mb.
bet15/109
Sana10.07.2022
Hajmi13,58 Mb.
#773211
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   109
Bog'liq
Бактнриология китоб

Бактерияларнинг характерли хусусияти нима?
А.Қулай шароитда жуда тез кўпайиш, ноқулай шароитда тинм шароитда бўлиш.
Б.Қулай шароитда спора ҳосил қилиш.
В.Ноқулай шароитда кўпайиш.
Г.Шароит тасирига берилмаслик.
Бактерияларнинг жуфт жинсий усулда купайиши қандай усулда амалга ошади?
А. Куртакланиш.
Б. Трансдукция, трансформация.
В. Конюгация, копуляция.
Г. Спора ҳосил қилиши.
Бактерия ҳужайраси тузилиши тўлиқ кўрсатилган жавобни топинг.
А.Фимбри, рибосома, нуклеид, плазмида, цитоплазма, мезосома, периплазма, ҳужайра пўсти, капсула, хивчинлар.
Б.Фимбри, рибосома, нуклеид, плазмида, цитоплазма, мезосома, периплазма, ҳужайра пўсти, донача, хивчинлар.
В.Фимбри, рибосома, нуклеид, плазмида, цитоплазма, мезосома, периплазма, ҳужайра пўсти, капсула, донача, хивчинлар.
Г.Фимбри, рибосома, плазмида, цитоплазма, мезосома, периплазма, ҳужайра пўсти, капсула, донача, хивчинлар.
Қулай шароитда спорадан нима ҳосил бўлади?
А.Хивчин ҳосил бўлади.
Б. Ҳужайра ҳосил бўлмайди.
В.Жинсий ҳужайра ҳосил бўлади.
Г.Вегетатив ҳужайра ҳосил бўлади.
Бактерияларнинг конюгация йўли билан кўпайиши қандай амалга ошади?
А.Коньюгация ядорнинг қўшилиши.
Б.Коньюгация цитоплазманинг қўшилиши.
В.Коньюгация-бир бактерия ҳужайрасидаги генлар йиғиндиси иккинчисига цитоплазматик кўприк орқали ўтиш усулидир.
Г.Конюгация ҳужайраларнинг қўшилиши.

Қулай шароитда бактериялар қанча муддатда кўпаяди?
А Ҳар 10 м.да . Б.Ҳар 20 м.да. В.Ҳар 5 м.да. Г.Ҳар 3 м.да.
Бактерияларнинг эгри-бугри, вергулсимон бир ҳужайрали шакли нима дейилади?
А.Кокки. Б.Таёқча. В.Вирион. Г.Доира.
Коккиларларнинг иккитаси ёнма-ён жойлашса қандай номланади?
А.Диплококклар. Б.Стрептокок. В.Тетракокклар. Г.Полиоккоклар.
Бактерияларга хос моддалар тўлиқ кўрсатилган қаторини белгиланг.
А.D-аминокислоталар, аминокислотлар - оксилизин, лантаонин, a-e-диамино - пимелин кислота, полисаҳаридлар;ёғлар, циклопропан ёғ кислотаси.
Мурамов кислотаси, D-аминокислоталар, аминокислотлар - оксилизин, лантаонин, a-e-диамино - пимелин кислота, полисахаридлар;ёғлар, циклопропан ёғ кислотаси.
В.Мурамов кислотаси, аминокислотлар-оксилизин, лантаонин, a-e-диамино - пимелин кислота, полисахаридлар;ёғлар, циклопропан ёғ кислотаси.
Г.Мурамов кислотаси, D-аминокислоталар, аминокислотлар - оксилизин, лантаонин, a-e-диамино - пимелин кислота, полисахаридлар;ёғлар, циклопропан ёғ кислотаси.

Download 13,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish