Ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги тошкент давлат аграр университети



Download 4,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/17
Sana24.02.2022
Hajmi4,95 Mb.
#215079
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   17
Bog'liq
Мавзу-6 Шоли биол pdf

ҚЎЛ МЕҲНАТИ ЁРДАМИДА ШОЛИ 
КЎЧАТИНИ ЭКИШ, 
ЖАНУБИЙ КОРЕЯ -1970 ЙИЛ, 
ИШ УНУМИ:
120 СОАТ/ГЕКТАР


1 – РАСМ. ШОЛИ УРУҒИНИ МУКАММАЛЛАШГАН МАШИНАДА
КЎЧАТ УЧУН КАССЕТАЛАРГА ЭКИШ.
386 КАССЕТА/ 1 СОАТ


2- расм. Махсус кўчатхонада интенсив технология асосида шоли 
кўчатини экишга тайёрлаш(Жанубий Корея, Suwon, 2003).


Кўчатларнинг кўчатхонадаги 20 кунлик 
ҳ
олати(ШИТИ, М. Эргашев маълумоти, 2011).


ТИРКАМА (ҚЎЛ МЕҲНАТИ) ЁРДАМИДА ШОЛИ КЎЧАТИНИ
4 ҚАТОРДА ЭКИШ, ЖАНУБИЙ КОРЕЯ – 1980 ЙИЛ, 
ИШ УНУМИ: 12 СОАТ/ГЕКТАР


2003 йилда кўчат экиш 
машинасини ТошДАУ 
раҳбарияти KOICA Халқаро 
ташкилоти ёрдамида 36 000 $ га 
сотиб олган. ММТПда 
талабаларга кўргазма учун 
сақланмоқда. 
Шоли кўчатини ЎЗИ ЮРАР ЭКИШ 
МАШИНАСИДА (гербицид пуркаш 
билан), экиш. 
Иш унуми: 1 соат/гектар; 1990 йил.



Асосий майдондан донли экин ўриб-йиғиб олингандан сўнг, 
зудлик билан ер 18-20 см чуқурликда ҳайдалади. Ерни ҳайдаганда 
ўсимлик қолдиқларини тўла кўмишга эришиш керак. Кўчат экишда 
ер текислиги асосий кўрсатгич бўлиб ± 3 см ташкил қилади. Тайёр 
бўлган шолипояга 5-7 см сув қалинлигида кўчатлар қўлда ёки кўчат 
ўтказиш агрегатлари ёрдамида 3-4 см чуқурликка ўтказилади. 
Кўчатлар кўчатхонадан олинаётганда илдиз ва баргларининг 1ғ3 
қ
исми кесиб ташланиб, 150-200 та ўсимликдан иборат боғ
тайёрланади. Тайёр бўлган боғ-боғ кўчатлар шолипочда сувда 
туриши лозим. Улар асосий майдонга келтириб ўтказгунга қадар 
ҳ
ам сувда туриши керак.

Кўчатлар асосий майдондаги бир уяга 1-2 кўчат экилади. Уя 
оралиғи 10-15 см қилиб экиш тавсия қилинади. Бунда гектарига 65-
100 минг кўчат сарфланади. Шолипоядаги сув режими умумий 
агротехник талаблар асосида олиб борилади.

Асосий майдонга шоли кўчати ўтқазилгандан сўнг биринчи 
ўғит 3-5 кундан кейин РК 40 кг/га ҳисобида берилади. 30кундан 
кейин, яъни шоли 7-9 баргли бўлган даврида иккинчи ўғит 
берилади, бунда 40 кгғга ҳисобида берилади. Сув режими шоли 
пишгунга қадар умумий агротехник талаблир асосида амалга 
оширилади. 




Download 4,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish