Ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги тошкент давлат аграр университети


Хулоса: Агар конструктив элементни таъмирлаш харажатлари  оптимал =ийматидан кып былиб, лекин рухсат этилган чегара Е



Download 2,97 Mb.
Pdf ko'rish
bet98/169
Sana23.02.2022
Hajmi2,97 Mb.
#142747
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   169
Bog'liq
Agroinjeneriyada ilmiy tadqiqot

Хулоса: Агар конструктив элементни таъмирлаш харажатлари 
оптимал =ийматидан кып былиб, лекин рухсат этилган чегара Е
i
-
дан таш=арига чи=илса, у щолда конструктив элементнинг 
бошлан`ич яро=лилигининг таъмирлашдан олдинги ва кейинги 
жадал суръатда пасайиши 1-3 ва 5-2 (4 а ва 4 б расмларга =аралсин) 
чизи=ларнинг о`иш бурчакларининг (Х в В) бир-бири билан 
солиштириш натижасида щам бащо бериш мумкин. Улар чизмадан 
кыриниб тургандек щар хилдир.
Агар таъмирлаш щаражатлари кам былиб, таъмирлашдан 
кейинги ресурс эса таъмирлашдан олдингисидан кып былса, бундай 
элементнинг яро=лилигини интенсив пасайиши ты`рилаётган 


165
(коррекцияланаётган) пайтдагига нисбатан унинг яро=лилиги 
пасаймаслиги мумкин (7,б-расмга =аралсин).
Машиналар, жисмоний ейилишдан ташқари, маънавий 
ейилишга ҳам учрайди, яъни эскиради. Маънавий ейилишнинг 
олдини олиш энг қулай йўл-машинадан жадал равишда 
фойдаланиш, сўнг анча такомиллашганлигини олиб, ундан хам 
жадал фойдаланиш зарур. Йирик хорижий давлатларда янги 
техника бир қўлда 2-3 йил интенсив тарзда ишлатилганидан кейин 
иккинчи қўлга сотиб юборилади, ўрнига янгиси олинади. 
Маънавий ейилиш (эскириш) ишлаб чиқариш жараёнида ўз 
функциясини 
бажариш 
борасида 
ўз 
имкониятларини 
пасайтирмайди. Янги, анча арзон, унумдорлиги баланд ва 
самарадорлик машиналар пайдо бўлганда иқтисодий ҳолатни 
ўзгартириб юборади. 
Маънавий ейилиш икки турга бўлинади: 
-маънавий ейилишнинг биринчи тури – бу мавжуд машиналар 
нархи арзонлашиши сабабли харакатдаги машинанинг ўз нархини 
йўқотишлиги; 
-маънавий ейилишнинг иккинчи тури – ҳаракатдаги техникага 
нисбатан иш унумдорлиги баланд ва самаралироғи пайдо бўлиши 
сабабли ёки мавжуд ишлаб чиқариш жараёнининг янги, анча 
арзонига 
алмашиниши 
сабабли 
мавжуд 
техниканинг 
қадрсизланиши. 
Агар маънавий эскирган техникалардан фойдаланиш давом 
этилаверадиган бўлсак, у ҳолда маҳсулот таннархи ортиб кетади, 
чунки анча такомиллашган турдаги машиналар ишлаб чиқаришга 
кетган ўртача харажатлар ҳажми анча пасайган бўлади. 
Маълумки, машинанинг жисмоний ейилиши унинг мақсадга 
мувофиқ бўлган ресурси ёки унинг хизмат муддати билан 
аниқланади. Маънавий ейилиш ҳисобга олинганда машинанинг 
жисмоний ейилиши содир бўлишини кутиб ўтириш ярамайди, 
аксинча, маънавий ейилишнинг салбий оқибатларини енгиш учун 
унинг ресурси ёки хизмат муддатини ўз вақтида корректировка 
қилиш зарур. Демак, 1-чи турдаги маънавий ейилган машинани 
ишдан олиб ташлаш истеъмолчи учун мақбул ҳисобланмайди; 
аксинча, уни интенсив тарзда ишлатиш зарур. Ҳали тўлиқ 
ейилмаган машинани яроқсизга чиқазиш ва юқори таннархдаги 
маҳсулотларни етказиш оқибатида камоматларга йўл қўймаслик 


166
учун истеъмолчи машинанинг маънавий ейилиши туфайли, унинг 
корректировка қилинган ресурси ёки хизмат муддатини олдиндан 
эътиборга олган ҳолда қоплаш фонд захирасини яратишга ҳаракат 
қилиши лозим. 
Маънавий ейилишнинг биринчи турдаги машинанинг ресурси 
ёки хизмат муддатини корректировка қилиш. Бундай коррекцияни 
амалга ошириш учун, машинадаги жами жисмоний ейилишнинг 
ўртача суръати қанчалик кўпайганлигини билиш керак, чунки, 
айнан шу суръат қийматига қараб керакли ҳажмда, машина ўзининг 
ресурси ёки хизмат муддатини ишлатиб бўлгунга қадар уни 
янгилашга қаратилган қоплаш фондини тўплаш зарур бўлади. 
Бундай масалани график ёрдамида ечиш анча қулай Графикдаги 
машинанинг жами ейилиш (нарх бирлигида) қиймати: 




Q
n
Q
Р
i
м
йигм
м
)
1
(
1
.
.
, (2) 
бу ерда Q
м
– машинанинг нархи, сўм; 

 Q
n
i
)
1
(
i
– эҳтиёт қисмларга тегишли жами харажат ва 
камоматлар, сўм. 
Сўнг, жами ейилиш графигига кўра, манфий бурчак остида 
қўшимча О-m чизиғини ўтказамиз, у чизиқ машинанинг маънавий 
ейилиши (эскириш) суръатини белгилайди, Q
1
нуқтасидан эса О-р
1
чизиғига параллел бўлган О
1
m
1
чизиғини ўтказамиз. 

Download 2,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   169




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish