Ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги андижон қишлоқ ХЎжалик институти



Download 0,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/37
Sana13.05.2022
Hajmi0,99 Mb.
#602852
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   37
Bog'liq
donchilik

TARIQ 


Гули
. Икки жинсли бўлиб ўзидан чангланади тўла 
ривжланмайдига иккинчи гули кўпинча оқ ѐки рангсиз парда 
кўринишида қолади. иккита гул қобиғи қаттиқ ялтироқ, хар хил 
тусда бўлиб донгни махкам ўраб туради ва янчиш вақтида дон билан 
бирга тўкилиб тушади. 
Меваси
пўстли майда дон овалсимон ѐки шарсимон, хар хил 
рангда-қизил, оқ жигарранг ва бошқа рангда бўлади, 1000 донасининг 
вазни 5-8 г. Донининг пўстлилиги 18-25% . 
Оддий тариқ тури И.Б.Папов классификациясига мувофиқ 5 та 
кенжа турга бўлинади. Булар рўвагининг йирик майдалиги, зичлиги. 
ѐйиқлиги, ѐн шохчаларининг рўвак ўқидан чиқиш бурчаги ва шу 
шохчалар асосида «ѐстиқчалар» бор йўқлигига қараб бир биридан 
фарқ қилади. 
Тариқни Ўзбекистонда Саратовское 
853 
нави 
районлаштирилган халос. 
Саратовское 853. 
Саратов тажриба станцияси (жанубий- Шарқ 
ғаллачилик инситути ) нинг селекцион нави . 
Саратов вилоятининг махаллий тариғидан , яккалаб танлаш 
йўли билан яратилган .
1933-йилдан 
республика бўйича лалмикор ва шартли 
суғориладиган ерларда, Давлат реестрига киритилган. Нав қисиқ 
тариқ гурухига ва чўл кичик гурухига киради, бошқа гурухларга 
нисбатан қурғоқчиликка анча бардошлилиги билан ажралиб туради. 
Рўваги йиғиқ, қисқа, зич, кам эгилувчан . дони тўқ қизил, йирик.
1000 та донининг вазни 6,3-7,5 г. Ўртача дон хосилдорилиги 
лалмикор ерларда гектаридан 4,4 центинерни ташкил этди. Ўрта 
пишар, вегетация даври 67-80 кун. Қургокчиликка чидамлилиги 
юқори. Нав туқилишига бордошли. 
13-МАШҒУЛОТ

МАРЖУМАК СИСТЕМАТИКАСИ ВА 
МОРФОЛОГИЯСИ. 
Услубий кўрсатмалар 
Маржумак – Poligonaceae – Маржумакдошлар оиласига мансуб 
бўлиб, 40 дан ортиқ авлод ва 900 дан ортиқ турни ўз ичига олади. 
Турли мамлакат олимлари маржумак ўсимлиги тўғрисида ҳар хил 
тасниф келтиришади. Шулар ичида қўйидаги тасниф энг мақбул, 
яъни маржумак авлоди – Fagopyrum қўйидагиларни бирлаштиради:
-бир йиллик турлар – F. Escelentum Moench., F. Tataricum L.


- кўп йиллик турлар – F. Cymosum meissn., F. Suffruticosum Fr. 
Sschmidt., F. Cilliatum Jacq.
Ҳозирги кунда тикланиш жараѐнида бўлган турлар ҳам мавжуд.
Маржумакнинг пояси 3 қисмдан иборат. Илдиз чиқарувчи 
пастки поя, 1-чи тартиб шохлар чиқарадиган ўрта поя қалин 
экилганда шохламайди ва гули фақат поясининг учида бўлади. 
Генератив органлари юқори, яъни ҳосил берадиган қисмга бўлинади. 
Илдиз системаси 

Download 0,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish