Ўзбекистон республикаси қишлоқ ХЎжалиги вазирлиги андижон қишлоқ ХЎжалиги ва агротехнологиялар институти агроинженерия ва гидромелиорация факультети


Тупроқ тўғонни асосий ўлчамларини аниқлаш



Download 324 Kb.
bet3/6
Sana24.02.2022
Hajmi324 Kb.
#228951
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
DARYODAN KURS ISHI 7-SMESTR UCHUN 2016 maxmudov jaxon

Тупроқ тўғонни асосий ўлчамларини аниқлаш

1.Тупроқ тўғонни баландлигини аниқлаш.
Hт=  ТТБ -  100
бу ерда;
 ТТБ- тўғон тепа белгиси
 ТТБ=  МСС+ d=
 100- туғон тубининг белгиси
  МСС- сув омборидаги максимал сув сатҳи
d- сув омборининг сув сатҳидан туғонни тепа белгисигача бўлган масофа
Тўғон нинг баландлигига қараб ҳар 10-15м. дан назорат бермалари ўрнатилади
Тўғоннинг баландлигига қараб Волков И. М. китобидан
“Проектирование ГТС” туғонни тепа ва пастки қиялик коэффицентларини қабул қилинади
m1= ;m2=
d=hH+∆h+а=
бу ерда :
hH– тўғон юқори қиялигига сув тулқинининг кутарилиб чиқиш баландлиги
hH= hT =
бу eрда;
Кш – тўғон тепа киялигининг ғадир-будурлик коэффиценти
Кш - бетон қоплама учун ,Кш =1
Кш – тош қоплама учун, Кш = 0.5…0.7
m1 – тўғон тепа қиялик коэффиценти.

hT– сув омборидаги сув тулқинининг баландлиги.


hT= 0.0208   =
бу ерда:
W – шамол тезлиги, м\с
D – сув омбор узунлиги, км
  - сув тулқинини узунлиги
 = 0.304 * W *   =
.
К =0,006 буни  = га нисбатан кабул килинади.
g – эркин тушиш тезлиги
H – Иншоот олдидаги хисобий сув чуқурлиги
H =   НСС -   100 =
 h – шамол тасирида сув тулқини урмалаб чиқиши
 h = K =
  - тўғонни ўқига нисбатан шамол йўналиши орасидаги бурчак   =300
а = конструктив запас
а = 0.5…1м.

2.Тугонни топографик сиртга боглаш.
Маълумки , ер- топографик сиртининг тузилиши мураккаб хосила булиши хеч кандай геометрик конунларга буйсунмайди. Ер сиртини тасвирлашда енг кулай усул горизонталлар ёрдамида тасвирлашдир.
Горизонталлар ер сирти баландлик- думлик, чукурликни горизортал кесувчи текисликлкр билан кесилишидан хосил булади. Горизанталлар ва уларнинг ёнига куйилган белгиларга ва берилган штрихларнинг йуналишига караб ер сиртининг кандай куринишда эканлигини осонгина билиб олиш- тушиниб олиш мумкин. Мураккаброк топографик сиртни тасвирлашда хар бир горизонталга белги куйилмайди. Шароитга караб хар бештадан, унтадан битта горизонталга белги куйилади.

Топографик сиртларни текисликлар билан кесишуви.


Топографик сиртларни текисликлар билан кесишуви чизигини ясашда куидагича иш курилади:
---- текисликнинг горизонталлари утказилади.
---- текислик ва топографик сиртларнинг бир хил сон белгили горизонталларнинг узаро кесишув пунктлари ясалади.
---- топографик сиртнинг текислик билан кесишув чизигининг ясаш курсатилган .
Топографик сиртнинг текислик билан кесишуви чизигига иншоотларни куришда тупрокни тукиш ёки ковлвб олиш чегара чизиклари вазифасини бажаради. Гидроиншоотлар ни топографик сиртга боглаш дегенда , иншоотни куришда тупрок ишларининг чегараларини аниклашга яъни тупрокни тукиш, ковлаб олиш хамда нолинчи ишларнинг чегараларини аниклашга айтилади. Берк штрихлар иншоот ён нишобини юкори белгидан куйи белгига караб пасайиб боришини курсатади. Берк штрихлар чизмаларда бир калта асосий чизик , хамда узун ингичка чизиклар ёрдамида чизилади. Узун ингичка чизикни киска чизикка нисбатан икки, икки ярим маротаба узунрок чизиш тавсия этилади.


Download 324 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish