л ан , А Қ Ш П резиденти Ж .Б уш ) беихтиёр ислом ди н и га си ё
сий ислом билан б евосита б о ғл и қ бўлган террори зм н и ҳам
унин г таркиб ий эл ем ен ти , деб киритмокда. В аҳоланки, тер
роризм ва ислом экстр ем и зм и ислом ди н и билан ф ақ ат
кон -
ф ессионал ж иҳатдан боғлиқ.
М а м л а к а т и м и зн и н г и ч ки иш лар о р ган л ар и ход и м л ар и
д и н и й экстрем и зм ва терроризм га қарш и кураш йўн али ш и -
ни аниқлаш да бу хатога йўл қўйм асликлари, ҳақиқий ислом
б и л ан ислом д и н и н и н и қ о б қи л и б ол ган , асли д а маълум
сиёсий м ақсадларни кўзловчи экстрем и сти к кучларни ф ар қ -
л а й о л и ш л а р и , о б р а зл и қ и л и б а й т г а н д а , «бургага а ч ч и қ
қ и л и б , к ў р п а н и к у й д и р м ас л и к » л а р и к ер ак. Бу, а й н и қ с а ,
аж додлари ва тарихий ўтм иш и
ислом ди н и билан бевосита
б о ғл и қ бўлган ватандош ларим из учун кечирарли эм асдир.
Э кстрем изм га қарш и кураш давом ида хал қи м и зн и н г эн г
муқаддас қадриятларидан бири — ислом ди н и га зарар етка-
зиш хунук оқибатларга олиб келади, халқни давлатга қарш и
қўяди, д авл ати м и з то м он и д ан ислом д и н и н и р и в о ж л а н т и
ри ш , ислом тараққиёти га беқиёс ҳисса қўш ган бую к аж дод-
л ар и м и зн и улуғлаш га қаратилган дон о сиёсатга ш ак кел ти
р а д и , уни о б р ў с и зл а н т и р а д и . Б унга эса асл о йўл қ ў й и б
бўлмайди. И чки иш лар органлари ходимларининг сиёсий онги
ва си ёси й м ад ан и яти м азкур м асалада етарли б и л и м л ар н и
эгалл аш н и тақозо этади. Бу эса ислом д и н и н и ноўрин ай б-
л аш ,
унга ж анггари, агресси в д и н и й таъ ли м от, деган с и ё
сий там ға б о си ли ш и н и н г олдини олади. И слом д и н и н и аг-
рессивликда, террорчили кда айблаш жаҳон м иқёсида ислом
д и н и нуфузи ва ислом м авқеи н и н г ош иб бориш идан тал ва-
сага туш иш , глобал иқги со д и й , си ёси й , м аданий ва д ем ог-
р аф и к ж араёнларда гегем онлигини тарихан йўқотаётган п о с
тиндустриал ж ам и ятл ар н и н г сиёси й кучлари учун хосдир.
И слом ф ундам ен тали зм и ж аҳонда содир бўлаётган гло
баллаш ув ва интеграция ж араён ларига нисбатан салбий та ъ
сир ш аклида м айдонга чи ққан . Бу нарсани ан глам асли к и с
лом ф у ндам ен тали зм ига қарш и кураш н ин г асосий й ўн али -
ш ини аниқгсашга им кон берм айди.
А й ти ш ж о и з к и , и с л о м д а ҳ ам , х р и с т и а н л и к ва б о ш қ а
ди н л ар д а б ў л ган и д ек , ф ун дам ен тал ту ш у н ч ал ар к и ш и л а р -
- 216 -
нинг эзгул и к, раҳм -ш аф қат, м еҳр-оқи б ат,
адолат ва п окл и к
каби тасаввурлари асосига қурилган. Ш у боис том м аънодаги
диний ф ун дам ен тали зм э к стр ем и сти к руҳдаги ф ун дам ен та-
лизм дан ф а р қ қилади. Ф ундам ентализм га қарш и кураш нинг
йўналиш и шу м аънода дин ас о сл а р и га эм ас,
балки ун и н г
бегона, ёвв о й и тарм оғи бўлган экстр ем и сти к руҳдаги ф у н
д а м е н т а л и з м а қаратилм оғи лози м .
А нъанавий ислом д ини ф ун дам ен тали зм байроғи остида
ри во ж л ан м о кд а. С иёсий ислом эса ислом д и н и н и м уайян
сиёсий м ақсадларга эриш иш йўлида ўзига ш иор ёки н и қо б
қилиб о л и ш га уринм окда.
Ф ун д ам ен тал и зм жаҳонда кечаётган глобаллаш ув (лоти н -
чада
Do'stlaringiz bilan baham: