Ўзбекистон республикаси фанлар академияси



Download 4,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet134/294
Sana26.02.2022
Hajmi4,54 Mb.
#465906
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   294
Bog'liq
XXI аср ТУПЛАМ 17.05

 
Литература
1.
Сафаров К.У. Топливо, смазочные материалы и технические жидкости. Учебное пособие. / 
В.М. Холманов - Ульяновск: УГСХ, - 128с. 
2.
Скребков C.B. Применение топлива, смазочных материалов и технических жидкостей в 
агропромышленном комплексе. Учебное пособие. / В.В Стрельцов - Белгород: 
Белгородская ГСХА, 1999.-С. 184-208. 
3.
Остриков В.В., Клейменов O.A., Тупотилов H.H., Шелохвостов В.П.. Корнев А.Ю. 
Повышение эффективности использования смазочных материалов в узлах и агрегатах 
сельскохозяйственной техники. - Воронеж: «Истоки», 2008. - 160 с. 
4.
Хебда М. Справочник по триботехнике. Теоретические основы. Том 1, 2. - М.: 
Машиностроение, 1989. - 397 с. 
ТУПРОҚ СТРУКТУРАСИНИ ЯХШИЛАШДА ПОЛИМЕРЛАРНИНГ РОЛИ 
Ф.Холматжанов, Б.Болтабаев – талабалар, Ж.Аллаев, Б.Элмурадов – к.ф.н. доцентлар
Тошкент автомобил йўлларини лойиҳалаш, қуриш ва эксплуатацияси институти. 
boynazar_52@inbox.ru 
 
Инсонлар ўзларининг хўжалик фаолиятларида тупроқга турли хил маъданли ва органик 
ўғитлар солади, уни суғоради, заҳини қочиради, алмашлаб экади, унинг унумдор қисмидаги 
маъданли моддаларни ювилиб кетишидан асраш учун турли тадбирлар олиб боради. 
Шунингдек, техник қоидаларига риоя қилинмаслиги туфайли тупроқ эрозиясини кучайишига; - 
тупроқни қайта шўрланишига, ботқоқлашишига; - тупроқнинг турли кимёвий моддалар билан 
заҳарланишига олиб келади. Шамол ва сув эрозиясига қарши тадбирларни ўтказилмаслиги; 
тупроқнинг устки унумдор қисмини қашшоқланишига, кимёвий маъданларни учирилиб 
кетилишини келтириб чиқаради. Бундан нохуш ҳолатлар, яъни тупроқни тезда ишдан чиқиши, 
физик-кимёвий ва биокимёвий ҳолатини ёмонлашиши, касалланиши келиб чиқади. Бундан 
тупроқлар структурасини тезда яхшилашга ҳаракат қилинмаса, у тез кесакланадиган 
(қатқалоқлашадиган), тез эрозияга учрайдиган тупроқга айланади. Тупроқ эрозияси табиий ва 
сунъий йўналишда келиб чиқиши мумкин. Инсонларнинг таъсирисиз табиий ҳолда тупроқни 
эрозияга учраши табиий эрозия, инсонларнинг хўжалик фаолияти таъсирида тупроқни эрозияга 
учраши сунъий ёки фаоллаштирилган эрозия деб юритилади. 
Ҳозирги замон экологик муаммолари ичида инсоният ва биосферанинг ўзаро таъсири 
йўналишида глобаллашаётган гидроэкологик муаммоларни ҳал этиши зарур бўлиб, унинг 
мажмуавий ечилиши, замонавий технологияларни асосини ташкил этади. Орол денгизи сув 
ҳавзасида келиб чиққан гидроэкологик салбий оқибатлар (геокимёвий экологик 
касалликларини келиб чиқиши) шу ҳудудда туз ва қум –чангларни кўчишининг (яъни қуруқ 
зоналарда тупроқнинг шамол таъсирида емирилиши) оқибатларидир. Орол денгизи сатҳининг 
кескин пасайиши (баъзи ерларда 120 км га чекинган), унинг атрофидаги 16 минг км 
2
майдонини шўрхок-боқоққа айланишига ва натижада, чанг бўронлари туз ва қумларни узоқ 
масофаларга учириб, қуйи Амударё ҳудудидаги кенг майдонлардаги ерларнинг шўрланишини 
ошириб юбормоқда. Бундан ташқари кўп ҳудудларда сурункали ёмғир ёғиш жала қуйиши 
натижасида ҳосил бўладиган ерни кесаклашишидан (қатқалоқлашишидан) қишлоқ хўжалиги 
илгаридан зарар кўриб келади. Ерлар юзасини кесаклашиши (қатқалоқлашиши) қишлоқ 
хўжалиги экинлари ҳосилдорлигини пасайишига ва баъзи ҳолларда экинларни қайта экишгача 
олиб келади. Ушбу илмий ишнинг асосий мақсади, шамол ва сув таъсирида емирилишни 
(эрозига), ерларни ёмғирдан кейин кесакланишини (қатқалоқлашишини) олдини олишда ва 


143 
тупроқ сифатини яхшилашда биодеструктурани экологик зарарсиз, Республикамизда мавжуд 
бўлган гидромелиорантлардан фойдаланиш мумкинлигини кўрсатиб ўтишдан иборатдир.
Биз томонимиздан таклиф этилаётган илмий иш юқорида кўрсатиб ўтилган 
гидроэкологик муаммоларни ечишда полимерлардан фойдаланиб, кесакланишини ва тупроқ 
структурасини ўзгартириш йўли билан эрозияни олдини олишдан иборатдир. Тупроқ 
эрозиясини олдини олишда қўлланилганда, тупроқ - полимер аралашмасидаги заррачалар ва 
дисперсс фаза бир-бири билан ингичка гидромелиорант парда қатлами орқали боғланади. Ушбу 
ҳосил бўлган қатлам шамол ва ёмғир таъсирида емирилмайди. Бундай қатламни тупроқ 
юзасини ёпиши шамол таъсиридан емирилишини олдини олибгина қолмай, майса қатламини 
ўсиши ва ривожланишига замин яратади. Полимерларни қўлланилиши сув эрозиясини олдини 
олишда ҳам кимёвий восита сифатида фойдаланилган. Тупроқни структурасини яхшиланишига 
мўлжалланган полимерлар ернинг ички ва юза қисмига сепилади. Тупроқнинг физик – механик
хоссалари яхшиланди, тупроқ юзасидан намликни йўқотилиши 1,5-2 мартага камайди. 
Қўлланилган полимер материаллар таркибидаги компонентлар зарарсиз, арзон, Республикамиз 
кимё корхоналари маҳсулотлари ва чиқитлари ҳисобланади, турли иқлимий шароитларда 
сақлашга етарли даражада барқарор воситалардир.

Download 4,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   294




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish