Ўзбекистон Республикаси Фанлар Академияси Абу Райҳон Беруний номидаги ш арқшунослик институти


(I www.ziyouz.com kutubxonasi ИЗОҲЛАР



Download 2,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/45
Sana06.07.2022
Hajmi2,6 Mb.
#751767
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   45
Bog'liq
Najibuddin Samarqandiy. Usul at-tarokib al-adaviya

(I
www.ziyouz.com kutubxonasi


ИЗОҲЛАР
|Мукаддима)
1. Салом шахри - Багдод.
2. Жолинус - Гален (129-200) - қадимги Рим табиби, мусулмон 
муаллифлари орасида жуда машҳур бўлган.
3. Ўрта асрларда кимё, тиб каби илмлар 
саньат
деб юритилпан.
4. Аник муддат, яъни ой ёки йиллиги ёзилмаган.
5. 
Қарободин -
мураккаб дориларни тайёрлашга багишланган асар -
“Фармакопея".
6. Бу ерда аъзонинг муҳимлиги назарда тутилган. Зеро, шарк 
табобатида аъзолар функциясига караб бир неча турларга, шу 
жумладан 
шарафли
аъзоларга хам бўлинган
7. 
Қирутий —
юнонча 
кэротэнинг
арабийлаштирилган шакли; мум ва 
ёгдан тайёрланадиган суртмани англатган. Диоскорид, I: 19; Ьеуеу: 
172.
8. 2275-нусхада Йўк.
9. 2275-нусхадан кўшилди (676-варақ).
10. 
7225-нусханинг 41 а-вараги бўш қолдирилган.
Биринчи баб
1. 
Ғизмик -
озуқалик.
2. Бу ерда кўл ва оёклар наэарда тутилган.
3. 
Сиканжубин-бнр
хисса сирка ва икки хисса асалдан кайнатиб 
тайёрланадиган ичимлик.
4. Қизил шакар-тозаланмаган шакар; унинг ранги таркибидаги турли 
аралашмалар хисобидандир. 
^ехеу:
174.
5. 
Хиёрайн-“т ш
хил бодринг”. Бу бодринг билан ковун чатишмаси 
бўлиб, асосан, уруғи ишлатилган, ватани-Эрон. Ьеуеу: 173.
6. 
Дирҳаи —
огирлик ўлчови—
2,975 г. Ибн Сина, II: 770.
7. 
Ғофит
- А§птоша ЕираЮг!а Ь. ёки Еираюпит саппаЬ1пит Ь. Ибн 
Сино, II: №803.
8. 
Ратл
ёки 
ритл —
огирлик ўлчови — 340 г. Ибн Сино, II: 770; ёки 449, 
28 г. Баранов: 302.
9. 
Фақд
-панжангушт, яъни Уйех а§Л115 сазЮз Ь. БеруниЙ: № 181 (7).
10. 
Лакк 
-
Ғюиз 
ўсимликларининг 
айрим 
турларидан 
баъэи 
ҳашаротларнинг таъсири натижасида чикадиган смола. Ибн Сино П, 
№ 384.
11. 
М^гшкитаромашиъ-кийитўг
- Оп^апит б|с(атпиз Ь, Ибн Сино, II: № 
413.
89
www.ziyouz.com kutubxonasi


12. 
Ушна
-дуб, санавбар, ёнғоқ ва шу каби дарахтларнинг танасини 
коппаб ўсадиган лишайниклар, хусусан, (Лхпеа агбси1а(а АсЬ. Ибн 
Сино, II: №11.
13. Қуюлтирилган шира - бирор меванинг сиқиб олинган сувини 
ҳажмининг 
V*
қолгунича кайнатиб тайёрланган қиём. Ибн Сино, V: 
106; 7225 - нусха ҳошияси (456-варақ).
14. 
Ос уруги
- мирта ўсимлиги, яъни Муг1из соттип15 Ь. уруғи. Ибн 
Сино, II: №4.
15. 
Табошир
- бамбук ўсимлигининг бўгин оралиқларига кристалл 
ҳолида йигиладиган модда. Ибн Сино, II: № 301.
16. 
Махтум
лойи - мухр лойи - Тегга 51£|МаСа. Антик даврдан яхши 
маълум бўлган дори. Унинг совутувчи ва елимловчи хусусиятидан 
фойдаланишган. Ибн Сино, II: 311.
17. Ушбу матн 2275-нусхадан қўшнлди (686-69а-варақлар).
18. УУ(«я-огирлик ўлчови-29, 75 г. Ибн Сино, II: 770.
19. Петрушка, арпабодён, гулхайри ва ковул илдиалари. Ьеуеу: 67.
20. 
Истор-агиртк
ўлчови-17,0 г. Ибн Сино, II: 770.
21. 
Жуланжубин -
форсча 
гулангубин
сўзининг арабчалаштирилган 
шакли бўлиб, лугавий маъноси -гул асал. Тайёрлаш усули: қизил 
атиргулнинг гулбарглари косачасидан ажратилиб, тогорада кўл 
билан эзипади ва устига кўпиги олинган асалдан майин килиб кориш 
мумкин бўлган миқдорда қўшилади. Шундан сўнг уни шиша ёки 
сопол идишга солиб, қирқ кун офтобга қўйилади. Эрталаб ва 
кечқурун аралаштириб турилади, керак бўлса, яна асал қўшипади. 
Кейин олиб қўйиб, олти ойдан кейин истеъмол килинадн. Ибн Сино, 
V: 119, 256.

Download 2,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish