Ўзбекистон республикаси фанлар академилси хоразм маъмун академияси



Download 12,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/133
Sana12.11.2022
Hajmi12,29 Mb.
#864765
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   133
Bog'liq
Xorazmdagi ijtimoiy-siyosiy jarayonlar va harakatlar (O.Qo\'shjonov, N.Polvonov)

Ллексеенков Л.
Хивннское восстаннс 1916. Т„ 1930; 
Непесов Г
Ясликий Октябрь и побела 
народнь!* советских революцнй в Северном и Восточном Туркменистане. Ашхабад: 
Туркменгоснддат, 195Я; Он же, № историн Хореэмской революиии. Т.: Уэбекнстан. 1962; 
Турсунов X.
Коммункстическая партия Туркествна. Бухари и Хореам
а в
пернод национадьно 
государственного раэмежеваник в Средней Аэии. Т.: Госиздат УэССР, 1957; 
Сачотпва X.
Ппбеда 
народной революции в Хиве. //Учение эапнски юридического факультета САГУ. Випуск III. 
Т.: 1957; 
Гордиенко А
Создание народно-советского государства и прапа и их революционно 
преобразуютая роль
в Хореэме и Бухаре. Т.: САГУ. 1959; Кпммуннстнческие партии Туркестана, 
Бухари и Хорезма в период напионально-государственнпго размежевания в Средней Азни Т.: 
Госиздат УзССР, 1959; 
Мухамедбердиев К
Коммуннстическаяпартня нборьбезапобеду народной 
Советской властн в Хореэме. Ашхабад: Туркменгосиэлат, 1959; Он жс, История Хлреэмскпй 
революиии. Т: Фаи, 1986; 
Ҳамдамов X.
Хива хонлнгининг агдарилнши ва Хораам Халқ Совет 
Республикасининг туаилкши. Т.: Ўздавнашр. 1960; Исторня Коммунистнческих органиэаций 
Средней Аэни. Т.: Уэбекистан, 1967; История Уэбекскон ССР. Т.З. Т : Фан, 1967.
2 Тухтаметов Т.Г
Россия и Хива п коние XIX - иачале XX века. М : Наука, 1969. С. 140.; 
Садиков
А.С.
Россня и Хива в кинце XIX - начале XX века. Т.: Фан 1972 С. 208.; 
Погорепъский И.В.
Очерки экпиомической и полнтической истории Хивинского ханства конца XIX - начале XX вв. 
(1873-1917 гг). Л.: Иад ЛГУ. 1984 С. 227
1 Историл Хореэма. С дрсвненших времеп до наших дней Т Фан, 1976. С 161.

Непесов Г.
Побсда Спветского строя в Севсрном Тхркменнсгане (1917-1936 гг.). Ашхабад, 1950.
' Апдуяяаев М.
Победа народной советской ренплюций в Хореэме //Иэ историн Советского 
Уэбекистана. Т.: Госиэлагт УэССР, 1956.
П
www.ziyouz.com kutubxonasi


XX аср 80-йиллари охирлари - 90-йилларидаги тадкикотларда 
совет тузуми даврида карор топган карашлардан қочишга, 
тарихий воқеликни бирламчи манбалар асосида холис ўрганишга 
харакат қилинган. Бу борада Ю .Лапоров, В.Германовларнинг 
катор маколалари’ диккатга сазовор бўлиб, уларда Хоразм 
республикасида юз берган муҳим сиёсий жараёнлар тўгрисида 
янгича карашлар сезилади. Лекин тадкикотчи Р.Жуманиёзовнииг 
рисоласида ўрганилаётган давр тарихи эски андозалар асосида 
ёзилганлигини алоҳида таъкидлаш жоиздир1
2.
Шўролар даврида халкимиз ўтмишини манбалар асосида, 
асл ҳолича ёритмокчи бўлганлар “буржуазия миллатчиси”, “бой 
феодал” ва “диний карашлар эгаси” каби ёрликлар такилиб, 
кувгин килинган эдилар.
Марказдан келган олимларнинг Тошкентда, Урта Осиё ва 
Қозоғистон олимларини йиғиб ўтказган конференцияларида 
туркистонликларнингРоссиягаўзларикўшилганларивауларнинг 
Россия 
армиясига 
қаршилик 
кўрсатмаганлари 
тўғрисида 
тўкилган ва марказдан келтирилган мафкура тикиштирилди. Шу 
асосда кўплаб асарлар яратилди3.
Бу асарлар муаллифлари ўзларига мослаб териб олинган 
“далил”лар билан асарларини бойитдилар, жонли гувохлар 
топишга ҳаракат қилдилар. Шу билан Россия империясининг 
Туркистондаги боскинчилик, талончилик, мустамлакачилик 
сиесати, маҳаллий халқни кирғин килганлари оқланди. Ёки улар 
тўғрисида ҳеч нима дейилмасдан, боскинчиларнинг килмишлари 
халкдан беркитилиб, гарихни ёритишдаги ҳақконинлик бузилди. 
Бунга Россия империяси томонидан Хива хонлигининг босиб 
олиниши тарихини ўрганиш жараёиида яна бир бор амин 
бўлдик. У шундан иборатки, ҳатто Фанлар Академияси нашри


Download 12,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish