I
боб. Хива хонлиги тарихининг сўнгги даври
манбашунослиги ва тарихшунослиги масалалари
1. Мавзунинг ўрганилиш даражаси
Мазкур асарнинг мавзуси юзасидан шу вактга кадар олиб
борил ган илмий тадкиқотларнинг мазмуни, максади, вазифалари,
мавзу йўналишлари ва яратилган даври
асосида куйидаги тарзда
даврларга бўлиб ўрганиш максадга мувофик, деб топилди:
Биринчи давр адабиётларига XIX аср сўнгги чорагидан
мустакиллик йилларигача - 1991
йилга кадар олиб борилган
тадкикотлар, илмий изланишлар, чоп зтилган адабиётлар киради.
Иккинчи давр адабиётларини мустакиллик йилларида олиб
борилган тадкиқотлар,
илмий изланишлар, чоп этилган адабиёт
ва рисолалар ташкил этади.
Биринчи даврнинг дастлабки йилларидаги тадкикотлар
асосан рус ҳарбий мутахассислари томонидан олиб борилган
бўлиб, уларда
Хива хонлигининг иктисодий, ижтимоий-сиёсий,
ҳарбий аҳволи статистик маълумотлар оркали таҳдил этилади.'
XX асрнинг 20-йилларидаги мавзу тарихшунослигида Хива
хонлигининг агдарилиши,
ХХСРнинг ташкил топиши ва
фаолияти, ХКП тарихи бевосита шу вокеалар ва жараёнларда
иштирок этганлар томонидан ёритилгани билан ажралиб туради.
чунончи, Г.Б.Скалов2, А.Виноградова, , К.Хроммх4 тадкикотлари
Хоразмдагисиёсий кучларнинг 1919-1920 йиллардаги вокеаларда
тутган ўрни, уларнинг ўзаро муносабатлари ва партиялар *
1
ШкапскийО.
Амуаарьинскнеочерки Каграрному вопросу нанижней Амударье. ЭемлевлалЁние
н Шурханскпм участке Амуларьинского отдела. Амударьинские кулаки перед судом шариета и
казиев Т.: Типо-Литография В.М. Ильина, 1900'.
Гиршфельд В
,
Гапкин М И
Военно-сгетис-
тическое описание Хивинского оазиса. Ч. II. Т.: 1903;
Лобачевский В
Хивинский ранон. Т..
1912.
1
СкаяовГ.Б.
Хивииская революция 1920 года
Новий Восток, 1923, №4. С. 250.
1
Виноградова А.
Хпреэмская Советская Народнаа Республика. //Жизнь национальностей. 1923,
Кн.1. С. 183.
‘
Х рамьа К.
Создание фронта в Средней Азии. Хорезмская республика. Военная мьюль, 1920,
№ 1.С . 7.
10
www.ziyouz.com kutubxonasi
раҳбарларининг сиёсий қиёфасини ўрганиш имконини беради.
Совет тарихшунослигида маткур муаммога оид тадқиқотлар
амалга оширилган бўлиб, кўплаб
монографиялар ва рисолалар
нашр қилинганлигини таъкидлаш лозим1.
Бу даврда амалга оширилган тадкиқотларда иккита
йўналиш кўзга ташланади. Бир гурух тадқиқотчилар Хива
жадидлари ҳақида ҳеч қандай фикр билдирмаган ҳолда
подшо Россияси ва совет тузумининг Хива хонлигидаги
ижобий ролини кўрсатмоқчи бўлиб, ҳаракат қиладилар. Ёш
хиваликлар партияси раҳбарларининг истиқлол ва тараққиёт
йўлидаги фаолиятини қоралаб, уларни
буржуа миллатчилигида
айблайдилар1
2. Шунингдек, муаллифлар жамоаси томонидан
ёзилган монографияда ҳам Ёш хиваликлар меҳнаткашларни
ижтимоий жиҳатдан тўлиқ озод этишга ҳаракат қилмаганлиқда,
доимо мулкдорлар билан келишишга тайёр туришда корала-
надилар3. Иккннчи гуруҳ,
жумладан, Г.Непесов4, М.Абдуллаев5
тадқиқотларида Ёш хиваликлар, туркман уруғ сардорлари
Қўшмамедхон, Ғулом Алихон
фаолиятига маълум даражада
ҳақконий баҳо берилган.
1
Do'stlaringiz bilan baham: