хонлигига нисбатан турли-туман баҳоналар туқишга, тухматлар
уюштиришга киришди. Шу билан Хива хонлигини Россия давлати
олдида гуноҳкор қилиб кўрсатишга уринди.
Туркистон
генерал-губернатори
ва
Туркистон
ҳарбий
округи бош қўмондони Фон Кауфманнинг 1870 йил 25
мартда Хива хонига Давлат Бушаев элчилиги орқали юборган
мактубида «Уруш учун охирги вақтларда кўплаб баҳоналар
йиғилиб қолган»*
1, деб таъкидланади. Шу
билан генералнинг
мактубида Хива хонлиги устига босқинчилик юришини
бошлаши учун кифоя қиладиган баҳоналар қайд қилинади. Бу
баҳоналар Россия империясининг қозоқлардан ва Урта Осие
ерларидан истило килинган янги ҳудудлари билан Хива хонлиги
ерлари оралиғидаги чегараси ва карвон йўллари юзасидан
тушунмовчиликлари тўғрисидаги
генерал-губернаторнинг, Хива
хонини рус ҳукмдорлигига карши курашга отланган козокларга
ёрдам беришида ва уларни бу курашга чақиришда айблаши
тўғрисидаги, Манғишлоқ бебошлари томонидан асир қилиниб,
Хива хонлигига элтиб сотилган Россия фуқароларининг озод
килиниб кайтарилмаганлиги, Россиядан қочган ҳар хил исёнкор,
қароқчиларнинг Хива хонлигида бекиниб, бошпана топиши гумон
қилиниши тўғрисидаги, Россиядан
Бухорога борадиган савдо
йўлида хиваликлар закот ундириш баҳонаси билан уларни талон-
торож қилаёттанликлари тўғрисидаги даъволаридан иборатдир3.
Хива хонлигида асирликдаги рус фукаролари тўғрисида
Муҳаммад Юсуф Баёний асарида, «Ҳижратнинг минг икки юз
саксон бешланчисида (1868) Баҳри Ҳазар (Каспий) конарида
балиқчилик этиб юрган Россия фукароларидан баъзиларини
Манғишлок козокларидан
бир жамоа асир этиб келтуруб,
'вақца сотмок бошладилар. Икки йил орадан ўтиб, асирлар
... ирма бирга етди»3, деб ёзилади.
Кауфман юкорида қайд килинган мактубида асирларнинг
: Ўэбекистон Республикаси Марказий Давлат архиви, 125-И-фонд, 2-рўйхат, 313-нш.,4-варак.
2Ўша аркнв. 4-5-варвклар
1
Муҳаммад Юсуф Ваёний.
Шажарайи хоразмшохий. Т: Камалак, 9991.202-203-бетлар.
38
www.ziyouz.com kutubxonasi
кайтарилишитўғрисидагиталабида,«М енингбуюкдавлатимнинг
бакунват қуллари гуноҳкорларни кидириб топади ва гуноҳи учун
уларни каттикжазолайди... Бу талаб ижросинингкечиктирилиши
бизнинг тинч кўшничилик муносабатимизга узок муддатга путур
етказади»2, деб хонга тахдид қилади. Бу Россия хукуматининг
яқин келажақца Хива хонлигига босқинчилик
юришидан дарак
ва баҳона зди. Шундай ҳам бўлди.
Туҳмату таҳдидларга тўлиб-тошган Кауфманнинг бу мактуби
хон ҳазратлари ҳузурида йиғилган кенгашда барча уламою
умароларга маълум килинди. Кенгашда «Баъзилари, - деб ёзади
Баёний, - асирларни бериб юборишни хушладилар. Баъзилари
дедилар: «Агар
асирларни бериб юборсак, бизларни хавфнок
(кўркок) бўлди, деб бизга далер (дадил) бўлурл ар. Бас, они бермаган
авлодур (маъкул)». Хон ҳазратларига... соний (иккинчиси) маъқул
тушуб асирларни бермай элчини... кайтариб юбордилар»3.
Россия ҳукмдорлари Хива хонига тахдид солувчи мактублар
йўллашлари билан бир вактда, яъни 1860 йиллар охири - 1870
йиллар бошларида уларнинг ўзлари
Каспийнинг шаркий
томонларигахонликхудудинингтурлижойларигахавфтуғдирувчи
ҳарбий экспедициялар ҳам уюштирди. Россия аскарлари
Қандарли қудуғи, Шоҳкадам деган жойга4, Ҳакимота авлиёси
атрофларига, Кўктўфа, Оқбулоқ деган жойларга ва хонликнинг
бошка шимоли-гарбий сарҳадларига кириб келиб қорақалпоқ,
қозок фукароларига, савдо карвонларига кўпгина
жабр-
ситамлар, ҳакоратлар кўрсатганликпари тўғрисида Ўзбекистон
Республикаси Марказий Давлат архиви фондларида мамлакат
фукароларидан хон ҳазратларига мадад сўраб битилган юзтача
арзнома сақланмоқда4. Россия ҳукмдорлари томонидан Хива
хонлигига тахдид солувчи бундай ҳаракатлар тўғрисида тарихчи
олнм Ҳамид Зиёев асарида ҳам кўплаб далиллар келтирилган.
Жумладан, Россия ҳукумати 1869 йили ҳозирги
Туркманбоши
Do'stlaringiz bilan baham: