Ўзбекистон республикаси автомобиль йўллари давлат қЎмитаси


I.5. – МАВЗУ: ЧИЗИҚЛАРНИ ОРИЕНТИРЛАШ. ОРИЕНТИРЛАШ



Download 10,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/204
Sana24.06.2022
Hajmi10,68 Mb.
#701349
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   204
Bog'liq
МУҲАНДИСЛИК ГЕОДЕЗИЯСИ

I.5. – МАВЗУ: ЧИЗИҚЛАРНИ ОРИЕНТИРЛАШ. ОРИЕНТИРЛАШ 
БУРЧАКЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ЎЗАРО БОҒЛАНИШИ 
Режа 
I.5.1. Чизиқни ориентирлаш бўйича умумий тушунчалар. 
I.5.2. Ориенирлаш бурчаклари ва уларни ўзаро боғланиши. 
I.5.3. Топографик харитада ориентерлаш бурчакларини аниқлаш. 
Таянч сўз ва иборалар: 
Ориентирлаш, азимут, дирекцион бурчак, румб, 
меридианлар яқинлаш бурчаги, магнит оғиш бурчаги.
 
I.5.1. Чизиқни ориентирлаш бўйича умумий тушунчалар 
Лойҳаланаѐтган 
ѐки 
қурилаѐтган 
мухандислик 
иншоотларини 
жойланишини қутбларга кўра: шимол, шарқ, жануб ва ғарб йўналишлари 
бўйича кўрсатилиши амалиѐтга киритилган. Бундай белгилашлар иншоотни 
қутб йўналишидаги ўрнинини аниқлашлар 
ориентирлаш
деб юритилади. 
Муҳандислик геодезиясида ориентирлашлар географик, магнит ѐки ўқ 
меридианларига нисбатан ўлчанади. Ориентирлаш бурчакларини ва улар 
орасидаги ўзаро боғланишларини аниқлашда магнит оғиш бурчаги ва 
меридианлар яқинлашиш бурчакларининг миқдорларидан фойдаланилади. 
I.5.2. Ориентирлаш бурчаклари ва уларни ўзаро боғланиши
Ориентерлаш
– чизиқларни меридианларга нисбатан йўналишини 
(ўрнини) белгилаш бўлиб, 
азимут, румб 
ва
дирекцион
бурчаклар ѐрдамида 
топилади. 
Азимут (А) 
– соат миллари бўйлаб шимолга йўналган мередиан 
текислигидан 
вертикал 
текисликдаги 
берилган 
нуқтадаги 
чизиқ 
йўналишигача ўлчанган горизонтал бурчакдир. Азимут қиймати 
0
0
дан 
360
0
гача ўзгаради. 
Ер юзасидаги нуқтада географик меридиан билан магнит миллари 
йўналишлари орасидаги горизонтал бурчак 
δ
– 
магнит оғиш бурчаги
дейилади. Агар магнит бурчаги шарқий бўлса, ишораси мусбат ва ғарбийда 
манфий бўлади. Ер юзасининг турли ерларида унинг миқдори турли 
қийматга эга. 


19 
5.1-расм. Ориентирлаш урчаклари
5.2-расм. Тўғри ва тескари азимутлар
Меридианлар яқинлашиш бурчаги γ – 
нуқтадан ўтган меридиан ва 
чизиқлар орасидаги, абцисса ѐки ўқ меридианига параллел бўлган бурчакка 
айтилади. Экваторда меридианлар яқинлашиш бурчаги 0 га тенг бўлиб, 
қутбларга қараб ошиб боради (5.1-расм). 
Азимут – 
соат миллари бўйлаб 
шимолга йўналган меридиан текислигидан вертикал текисликдаги берилган 
нуқтадаги чизиқ йўналишигача ўлчанган горизонтал бурчакдир (5.2-расм). 
Азимут миқдори 0

дан 360
0
гача тенг бўлади. Географик меридианга 
нисбатан ўлчанган азимут – 
географик А
г
ва магнит меридианидан ўлчанган 
азимут – 
магнит А
м
азимутлари ҳисобланади. Геодезик амалиѐтда магнит 
азимутидан фойдаланилади. Унинг миқдори магнит йўналиши бўйича 
компас, буссолда ўлчанади. 
Географик азимут билан магнит азимути ўзаро қуйидаги ифода билан 
боғланган 
А
г

м
+δ 
бу ерда, 
δ
– магнит оғиш бурчаги. 
Азимутлар тўғри ѐки тескари бўлиши мумкин. Мисол учун 
МΝ
чизиғининг азимути тескари бўлади. 
Румб бурчаги r 
– ўткир бурчак бўлиб энг яқин шимолий ѐки жанубий 
меридиандан ўлчанган ўткир бурчак. Румб 90
0
ошмайди. Румбларни 
белгилашда градус миқдорининг олдига унга мос бўлган чорак ҳам 
кўрсатилади (5.3-расм). Мисол учун r
1
=Ш.Ш
қ
42
0
37
1
, r
4
=Ш.Ға 37

48

ва ҳ.к.. 
5.3-расм. Румб ва азимут. Рақамлар билан чизиқ йўналишлари ва оралиғида боғланиш 
бурчаклари 


20 
Азимутлар румблар билан ўзаро боғланган бўлиб, бир – бирига ўтишда 
тенгламалардан фойдаланилади. 

Download 10,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   204




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish