Ўзбекистон республикаси ахборот технологиялари ва коммуникацияларини ривожлантириш вазирлиги муҳаммад ал-хоразмий номидаги



Download 7,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet131/321
Sana10.07.2022
Hajmi7,61 Mb.
#768599
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   321
Bog'liq
591c3149ad5ef

Критерии
Новация
Инновация
Масштаб целей и задач 
Частный
Системный
Методологическое 
обеспечение 
В рамках существующих 
теорий 
Выходит за рамки 
существующих теорий 
Научный контекст 
Относительно легко 
вписывается 
в существующие 
«нормы» понимания 
и объяснения 
Может вызвать ситуацию 
непонимания, разрыва 
и конфликта, поскольку 
противоречит 
принятым «нормам» науки 
Характер действий 
(качество) 
Экспериментальный 
(апробирование частных 
нововведений) 
Целенаправленный поиск 
и максимально полное 
стремление получить новый 
результат 
Характер действий 
(количество) 
Ограниченный по масштабу 
и времени 
Целостный, продолжительный 
Тип действий 
Информирование субъектов 
практики, передача «из рук 
в руки» локального 
новшества 
Проектирование новой 
системы деятельности 
в данной практике 
Реализация 
Апробация, внедрение 
как управленческий ход 
(сверху или по 
договорённости 
с администрацией) 
Проращивание, 
культивирование (изнутри), 
организация условий 
и пространства для 
соответствующей 
деятельности 
Результат, продукт 
Изменение отдельных 
элементов в существующей 
системе 
Полное обновление позиции 
субъектов практики, 
преобразование связей 
в системе 
и самой системы 
Новизна 
Инициатива в действиях, 
рационализация, 
обновление методик, 
изобретение 
новой методики 
Открытие новых направлений 
деятельности, 
создание новых технологий, 
обретение 
нового качества результатов 
деятельности 
Последствия 
Усовершенствование 
прежней системы, 
рационализация её 
функциональных 
связей 
Возможно рождение новой 
практики или новой 
парадигмы исследований 
и разработок 
 
 
 
 
 
 
 
 


199 
РЕЙТИНГ БАЛЛАРИ АСОСИДА ТАЛАБАЛАР БИЛИМИ ДАРАЖАСИНИ 
АНИҚЛАШНИ ИНТЕЛЛЕКТУАЛЛАШТИРИШ 
 
Д.Н.Хабирова (ТАТУ, катта ўқитувчи) 
 
Рейтинг балларини таҳлил қилишни интеллектуаллаштириш асосида қарорлар 
қабул қилиш жараёнини ташкил этишда қатъиймас тўпламлар назарияси принципларидан 
фойдаланиш самарали восита бўлиб ҳисобланади.
Қатьиймас мантиқнинг қўлланилиши кучсиз шакллантирилган ва маьлумотлар 
ноаниқлиги, турли хиллиги шароитларида яхши шаклланмаган масалаларни 
муваффаққиятли ечиш имконини беради. Бундан ташқари табиий тилга яқин қоидаларни 
тузиш ва қўллашни амалга ошириш, хулосалашнинг талаб қилинган натижаларига 
яқинлашиш даражасини сезиларли даражада оширади.
Ўқув курси мобайнида таьлим олувчининг фаолиятини баҳолаш учун
қуйидаги асосий категорияларни ажратамиз: талабанинг маьрузага қатнашиши, талабанинг 
семинарларга қатнашиши, назорат ишларининг бажарилиши, уй топшириқларининг 
бажарилиши. Бу категорияларнинг ҳар бири бўйича бажарилганлик даражасининг олинган 
қийматлари ўзлаштиришнинг натижавий баҳоларини хулосалаш учун бошланғич 
маьлумотлари сифатида қўлланилади.
Маьрузага қатнашиш ва семинардаги фаолияти таьлим олувчининг фаоллигини 
аниқлайди, айнан шу вақтда назорат ишларини бажариш ва уй вазифаларини бажариш ўқув 
курси давомида унинг фаолияти, самарадорлигини аниқлаб беради. Бундай оралиқ 
даражаларини белгилаш билимлар базасини шакллантиришда зарурий ишни таьминлаб 
беради. Бунда ишлатилаётган маълумотлар турли характердалигини эътиборга олиб, 
комплекс бахолаш тизими тузилмасини қуйидагича ифодалаш мақсадга мувофиқ.
Қуйидагича қатъиймас ўзгарувчилар киритамиз: 
1
~
x
= < маърузага қатнашиш>;
2
~
x
= < амалий машғулотларга қатнашиш>; 
x
3
= <амалий ишларнинг бажарилиши>; x

= <лаборатория ишларнинг бажарилиши>; 
Бу тўпламлар лингвистик векторлар сифатида қаралади ва (
1
~
x
,
2
~
x
) лар асосида 
талабанинг учта даража бўйича фаоллигини аниқлаймиз.
Турли маълумотлар асосида қарорлар қабул қилиш тизимининг умумий кўриниши 
қуйидагича берилган (1-расм). 
T(x
i
) = <

xi
1
, T 
xi
2
, T 
xi
3
>,
бу ерда

xi
1

< паст даража>, 

xi
2

<ўртача даража >,

xi
3


юқори даража >, i=1, 4. 
Ф - <талаба фаоллиги> М(Ф) = < 
3
2
1
,
,
ф
ф
ф
М
М
M
> бу ерда 
1
ф
M
- <паст даража>, 
2
ф
М
- <ўрта даража>, 
3
ф
М
- <юқори даража>. М(Ф)-тўплам элементларининг 
қийматларини фоизда ҳисоблаб чиқарамиз:
Қолган x
3,
x
4,
z
1
, z
2
, P - қатъиймас ўзгарувчилар учун терм-тўпламлар худди шундай 
қабул қилинади. 
Энди “Талаба билимининг самарадорлиги” категориясини ҳам қатъиймас 
ўзгарувчилар орқали ифодалаймиз: 
1
~
y
= <назорат ишларининг бажарилиши >, 
T(
1
~
y
) = <

y1
1
, T 
y1
2
, T 
y1
3
>,
бу ерда

y1
1

< паст даража >, 

y1
2

< ўртача даража > , 

y1
3

< юқори даража >.
“Уй топшириқларининг бажарилиши” категориясини ҳам худди шундай қилиб 
кўриб чиқамиз: 
2
~
y
= <уй топшириқларининг бажарилиши > , 
T(
2
~
y
) = <

y2
1
, T 
y2
2
, T 
y2
3
>,
, бу ерда

y2
1
- < паст даража >, 

y2
2
- < ўртача даража >, 

y2

- < юқори даража >. 


200 
Юқоридаги икки “талабанинг билими самарадорлиги”, “Уй топшириқларининг 
бажарилиши” категориялардан талабанинг билими самарадорлигини аниқлаймиз ва уни 
ҳам учта даража бўйича баҳолаймиз.
1-расм. Турли маълумотлар асосида қарорлар қабул қилиш тизимининг умумий 
кўриниши. 
B - <талаба билими самарадорлиги> T(B)=< 
3
2
1
,
,
B
B
B
М
М
M
> бу ерда 
1
B
M
- <паст 
даража>, 
2
B
М
- <ўрта даража>, 
3
B
М
- <юқори даража>.T(B) - тўплам элементларининг 
қийматларини фоизда ҳисоблаб чиқарамиз.
Ана шу киритилган қатьиймас ўзгарувчилар асосида талаба билими даражасини 
комплекс баҳолаш қатьиймас модели ва унинг Matlab муҳитининг Fuzzy Logic Toolbox 
пакетида жорий этилиши жараёни қаралади. Турли маълумотлар шароитида талабалар 
билимини комплекс баҳолаш муаммоси мавжуд барча маълумотларда (сонли, сифат 
кўринишидаги) тўлиқ фойдаланишни тақозо этади. Бундай ёндашувни жорий этилишининг 
самарали услуби – турли хилдаги маълумотларни ягона қатьиймас-мантиқий модел асосида 
моделлаштириш бўлиб ҳисобланади. 
Турли маълумотлар шароитида талабалар билимини комплекс баҳолаш муаммоси 
мавжуд барча маълумотларда (сонли, сифат кўринишидаги) тўлиқ фойдаланишни тақозо 
этади. Бундай ёндашувни жорий этилишининг самарали услуби – турли хилдаги 
маълумотлар (сонли, сифат кўрсатгичли ва экспертлардан олинган вербал характердаги ) 
ягона қатьиймас-мантиқий модел яратиш ва шу асосда мақбул ечимлар олиш бўлиб 
ҳисобланади. 
Талабалар ўзлаштириш жараёнини моделлаштириш ва қарорлар қабул 
қилишжараёнини интеллектуаллаштиришда асосий категорияларни ажратиш ва ана шу 
категорияларни векторлар сифатида қараган холда , ташкил этувчилар – компоненталарни 
мос тегишлилик функциялари(учбурчакли, трапеция кўринишидаги ва х.к.) тегишлилик 
функциялари асосида формаллаштириш, продукцион модел яратиш ва моделни ўқитиш, 
хамда қатъиймас модел асосида экспериментлар ўтказиш катта ахамиятга эгадир. 

Download 7,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   321




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish