Ўзбекистон республикаси ахборот технологиялари ва коммуникацияларини ривожлантириш вазирлиги муҳаммад ал-хоразмий номидаги



Download 2,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/196
Sana21.06.2022
Hajmi2,45 Mb.
#687454
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   196
Bog'liq
dasturij taminotni testlash va tekshirish

муаммолар бўйича батафсил 
ҳисобот
тизимни ишлаб чиқишни эрта босқичлари ёки уни янги функционалларини ишлаб 
чиқишда дастурий тизимдаги кўплаб нуқсонларни локаллаштириш ва бартараф этиш 
имкониятини беради. 
Одатда тестлаш лозим бўлган модуллар ўлчами жиҳатдан катта бўлмаганлиги 
сабабли, модулли тестлаш тизимни тестлаш босқичининг энг соддаси (гарчи етарлича 
машаққатли бўлса ҳам) бўлиб ҳисобланади. Гарчи ташқаридан содда кўринсада, модулли 
тестлаш билан боғлиқ бўлган иккита муаммо мавжуд.
Биринчиси, нима аниқ алоҳида модул бўлиб ҳисобланишини кўрсатиб берувчи ягона 
тамойил мавжуд эмас.
Иккинчиси муаммо бу модулли тестлаш тушунчасини талқини, яъни модулни 
тестлаш деганда нима тушинилади: тизимдан ажратиб олинган модулни фақатгина тест 
муҳити ёрдамида тестлаш жараёними ёки модулни ишлаб чиқилган тизим таркибида коррект 
ишлашини текшириш жараёними??? Сўнги вақтларда “модулли тестлаш” атамасидан 
кўпинча иккинчи маънода фойдаланиб келишмоқда, гарчи бу вазиятда интеграцион тестлаш 
тўғрисида фикр юритиш лозим бўлсада. 
 
Модул тушунчаси ва унинг чегаралари 
Тестлаш нуқтаи назаридан қараганда модулнинг анъанавий таърифи қуйидагича: 
“модул – бу дастурий тизимни верификация қилиш мобайнида тизимнинг мустақил тарзда 
тестлаш мумкин бўлган минимал ўлчамли компоненти”. Амалиётда кўпинча нимани модул 
деб ҳисоблаш мумкин деган муаммолар вужудга бўлади. Мазкур савол бўйича бир қанча 
ёндашувлар мавжуд: 

модул – бу бир функцияни бажарувчи дастур коди қисми (функционал талаб 
тушунчасида); 

модул – бу дастурий тизимнинг минимал компиляция қилинадиган элементи; 

модул – бу лойиҳа масалалари рўйхатидаги бирор бир масала (лойиҳа 
менежери тушунчасида); 

модул – бу битта экран ёки бир вароқда жойлаштириш мумкин бўлган дастур 
коди қисми; 

модул – бу ягона интерфейсга эга бўлган бир синф (класс) ёки синфлар 
тўплами. 
Одатда, 

Download 2,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   196




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish