Ўзбекистон республикаси ахборот технологиялари ва коммуникацияларни ривожлантириш вазирлиги тошкент ахборот технологиялари университети



Download 14,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet217/230
Sana19.04.2022
Hajmi14,5 Mb.
#563572
1   ...   213   214   215   216   217   218   219   220   ...   230
Bog'liq
internet tarmoqlari va xizmatlari yangi pedagogik texnologiyaga asoslangan (1)

 
16-амалий машғулот. 
SIP протоколи 
 
16.1. Машғулот мақсади ва мазмуни 


417 
 
SIP протоколи базасида IP тармоқларни қуриш тамойиллари, 
протоколни қўллашнинг асосий механизмлари, SIP асосида тармоқ 
тузилиши, унинг муҳим характеристикалари билан танишиш. 
 
16.2Топшириқ 
Амалий машғулотга тайёргарлик кўрилаётганда [1-4] адабиёт ўрганиш 
лозим. Кўрсатилган адабиётлардан фойдаланиб қуйидаги саволларни 
ўрганиш керак: SIP протоколи, уни IP тармоқларда қўллашнинг асосий 
афзалликлари, реал вақт масштабида ушбу протоколдан фойдаланиб овоз ва 
тасвир ахборотларини узатишнинг муҳим тавсифларини ўрганиш. 
16.3 Назорат саволлари 
32.
SIP протоколи, унинг қўланиш тавсифи, характеристикаларини 
изоҳланг. 
33.
SIP базасида кенг полосали тармоқларни қуриш асосий 
жиҳатлари тўғрисида нималарни биласиз? 
34.
Реал вақт тушунчасига таъриф беринг? 
35.
Интернет бўйлаб овозни узатиш жараёнини тушунтиринг? 
36.
SIP асосида тармоқ қуриш асосий афзалликлари. 
37.
SIP протоколи бўйича тармоқ структураси. 
16.4 Адабиётлар 
1. The Future of Telephony. Jim Van Maggelen, Leif Madsen, Jared Smith. 
O’Reilly. USA. 2010. 
2. Олифер В.Г., Олифер Н.А. Компьютерные сети.Принципы, 
технологии, протоколы. 3-е изд. СПб.: Питер,2006- 958 с.
3. Computer Networks. Andrew S. Tanenbaum.Upper Saddle River, New 
Jersey. 5
th
edition. 2013. 
5.Семенов Ю.А. Протоколы Интернет.М.: Горячая линия-Телеком,2001.- 
1100 с.
 
16.5 Назарий қисм 
16.5.1 Интернет бўйлаб овозни узатиш 
 
SIP
(
Session Initiation Protocol
— сеанс ўрнатиш учун протокол) — 
фойдаланувчи интернет-сеансини ўрнатиш ва ўчириш учун стандарт 
бўлиб, мультимедиали маълумотларни алмашишни хам таъминлайди, 
яъни аудио-видео конференция, тезкор хабар хамда онлайн ўйинлар. SIP 
асосан овозли хамда видео чақирувларни ўрнатиш учун ишлатилади.
OSI моделида SIP амалий поғонадаги тармоқ протоколи 
ҳисобланади. Протокол клиент дастурининг бошқа клиент дастури 
билан боғланиш келишувини унинг уникал номи билан аниқлайди. 
SIPVoIPасосида ётувчи протоколлардан бири ҳисобланади.


418 
Протокол асосида қуйидаги принциплар қўйилган: 

оддийлик: ўз ичига фақатгина олтита функцияни олади. 

Транспорт поғонасида мустақиллик: UDP, TCP, ATM ва бошқа 
транспорт протоколларидаям ишлайди. 

Фойдаланувчилар ҳаракатчанлиги (мобиллиги): фойдаланувчилар 
тармоқ ичида чегарасиз ҳаракатланиши мумкин. Бунга фойдаланувчиларга 
уникал ном бериш йўли билан эришилган.

Тармоқ кенгаювчанлиги: SIP протоколи асосидаги тармоқ структураси 
уни осон кенгайтириш ва элементлар сонини кўпайтириш имкониятини 
беради. 

Протокол кенгаювчанлиги: янги хизматлар яратилишида янги 
функциялар қўшиш имконияти мавжуд. 

Интернетнинг 
мавжуд 
протоколлари 
стекига 
жойлаштириш 
мумкинлиги. 

Протоколни бошқа VoIPпротоколлари билан боғлаш имконияти, ва 
интеллектуал тармоқлар билан алоқа қилиши. 
SIP клиентлари одатда TCP ва UDP нинг 5060 порти орқали 
боғланади. Товушли ва видео маълумотларни узатиш учун RTP (Real-
time Transport Protocol) протоколи ишлатилади. IP тармоқларининг 
мавжуд дастурлари билан боғлаш учун ҳамда фойдаланувчиларнинг 
мобиллигини таъминлаш учун SIP электрон почта кўринишидаги 
манзилларни ишлатади. SIP URL деб номланувчи бу манзиллар 
қуйидаги кўринишда бўлиши мумкин:

ном@домен 

ном@хост 

ном@IP-манзил 
SIP манзиллар sip: сўзи билан бошланади, бу айнан SIP манзил 
эканлигини билдиради, ҳудди шунга ўхшаш бошқа манзиллардан 
фарқли, маласан mailto: 
Протокол клиент-сервер архитектурада ишлайди. Клиент серверга 
керакли бўлган маълумотни сўраб сўров жўнатади. Сервер сўровни 
қабул қилиб, унга ишлов беради ва сўровни тўғри бажарилганлиги ёки 
хатолик ҳақида жавоб ёки клиент сўраган маълумотни қайтаради. 
SIP протоколида хабарлар (сўровлар ва жавоблар) RFC 2279 
стандарти асосида кодланган матнли кўринишда бўлади. Синтаксис ва 
структураси HTTP протоколи сўровларига ўхшаш бўлади, яъни 

Download 14,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   213   214   215   216   217   218   219   220   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish