Ўзбекистон республикаси ахборот технологиялари ва коммуникацияларни ривожлантириш вазирлиги тошкент ахборот технологиялари университети



Download 14,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet106/230
Sana19.04.2022
Hajmi14,5 Mb.
#563572
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   230
Bog'liq
internet tarmoqlari va xizmatlari yangi pedagogik texnologiyaga asoslangan (1)

 
 
20.3.2. Доимий уланиш
Доимий бўлмаган уланишларлар бир қатор камчиликларга эга. 
Биринчи навбатда ҳар бир сўралган объект янги уланишни ўрнатиши керак. 
Бунда шуни белгилаб ўтиш жоизки, ҳар бир уланиш TCP протоколдан буфер 
ажратилишини, шунингдек клиент хакида сервер томонида бир қатор хизмат 
ўзгаришларини талаб этади. Кўплаб web-серверлар юзлаб клиентларга 
параллел хизмат қилишини ҳисобга олсак, шунга ўхшаш схема клиент ва 


194 
сервер ўртасида ўзаро таъсирлашув жараёнини қийинлаштиради. Бундан 
ташқари, ҳар бир объект учун уланишни ўрнатиш вақт айланиши ҳисобига 
қўшимча вақт харажатларига олиб келади. 
Доимий уланишда сервер сўровга хизмат кўрсатилгач, ТСР уланишни 
ёпмайди, бу бир уланишда бир неча сўровларга хизмат қилишга имкон 
беради. Агар бизнинг мисолимизда доимий уланиш механизми ишлатилса, у 
холда базавий HTML-файл ва 10 та тасвирдан иборат клиентга бита ТСР 
уланиш орқали узатилади. Бу шундай холатларда мумкинки, агар хама 
объектлар бир ва ўша хостда жойлашса. Одатда ТСР уланишни ўчирилиши, 
агар у белгиланган вақт давомида ишлатилмаса рўй беради. 
20.4. HTTP формати - хабар 
HTTP протоколининг тавсифи RFC 1945 и RFC 2616 хужжатларда 
ёритилган бўлиб, бу протокол клиентом и сервер ўртасида ахборот 
алмашиши учун мўлжалланган хабарлар форматини аниқлайди. HTTP да 
икки турдаги хабар мавжуд: сўров ва жавоб, улар қуйидаги кўриб чиқилади. 
20.4.1. Сўров-хабар 
HTTP протоколининг типик сўров-хабари қуйидаги кўринишга эга:
GET /somediг/page.html HTTP/1.1 
Host: 
www.someschool.edu 
Connection: 
close 
User-agent: 
Mozilla/5.0 Accept-language:fr 
Бу хабар ўзининг соддалигига қарамай HTTP да ишлатиладиган форматни 
кўргазмали намойиш этади. Хабар ASCII кодировкада инсон учун 
тушунарли текстли символлар йиғиндисидан иборат. Хабар 5 қатордан 
иборат бўлиб, янги қаторга ўтиш учун ҳар бири жуфт символлар билан 
тугалланади, охирги қатор белгиланган символларнинг қўшимча жуфтлиги. 
Умумий холда хабар қаторлари 5 тадан ортиқ ва кам бўлиши мумкин. 
Биринчи қатор сўров қатори кейинги қаторлар сарлавҳа қаторлари дейилади. 
Сўров қатори уч майдондан иборат: усул майдони, URL майдони, HTTP 
версияси майдони. Усул майдони турли қийматларни, масалан, GET, POST 
ва HEAD ларни қабул қилиш мумкин. GET усули HTTP протоколи доимий 
ишлатиладиган усул ҳисобланади ва талаб этиладиган объект URL-адреси 
билан 
идентификацияланганда 
ишлатилади. 
Келтирилган 
хабарлар 
/somedir/page.htmlURL-адресидан иборат. HTTP версияси майдони қўшимча 
таърифларни талаб этмайди ва бизнинг мисолимизда НТТР/1.1 ёзувидан 
иборат. 


195 
Энди 
сарлавҳа 
қаторини 
кўриб 
чиқамиз. 
Host 
қатори: 
www.someschool.edu
хост адресидан иборат бўлиб, унда объект жойлашади. 
Connection қатори ёрдамида: close браузер серверига доимий уланишни 
ишлатмаслик кераклиги хақида хабарлар беради ва ўрнатилган TCP-уланиш 
талаб этиладиган объект узатилгандан кейин дархол ёпилиши керак. 
Эътибор бериш керакки, унда браузер HTTP протоколининг 1.1 версиясини 
қувватлайди. TheUser-agent қаторида: фойдаланувчи объекти, яъни сўров 
генерациялайдиган браузер тури кўрсатилган.
Ушбу холатда Netscape фирмасининг Mozilla 5.0 браузери User-agent 
қатори жуда фойдали ҳисобланади, чунки серверда бир хужжатнинг бир 
неча версиялари сақланиши мумкин, улар турли браузерлар учун 
мўлжалланган ва битта URL-адреси билан адресланади. Accept- language 
қатори: фойдаланувчига имкон қадар хужжатнинг француз тилидаги 
версияси тақдим этилишини белгилайди; акс холатда хужжатнинг 
белгиланган тилидаги версияси жўнатилади. Accept-language қатори: HTTP 
протоколида кузатилган маълумотларни мувофиқлаштирувчи кўплаб 
сарлавҳа қаторларидан бири ҳисобланади. 
Аниқ мисолни куриб чиққач, энди сўровнинг умумий форматига 
ўтамиз (20.3-расм). Кўриш мумкинки, мисол бу форматга тўлиқ мсо келади: 
сарлавҳа қатори ва бўш қатордан кейин хабар формати хабар танасини 
мавжудлигини назарда тутади. Хабар танаси GET ишлатилганда бўш қолади 
ва POST усули ишлатилганда тўлади. POST усули фойдаланувчи формани 
тўлдирганда ишлатилади, масалан, қидирув тизимида излаш учун сўзни 
киритиш. Форманинг тўлдирилиши сўров генерациясига олиб келади. Web-
саҳифа таркиби формаларга киритилган маълумотларга боғлиқ. Шундай 
қилиб агар усул майдони POST қийматидан иборат бўлса, хабар танасида 
формаларга киритилган маълумотлар мавжуд бўлади.

Download 14,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish