Ўзбекистон республикаси ахборот технологиялари ва коммуникацияларини ривожлантириш


Дунё мамлакатларининг инновацион ривожланиши



Download 1,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet175/199
Sana21.02.2022
Hajmi1,93 Mb.
#42424
1   ...   171   172   173   174   175   176   177   178   ...   199
Bog'liq
Бутабоев Бизнес бошкариш асослари

Дунё мамлакатларининг инновацион ривожланиши 
бўйича халқаро рейтинги
31
Глобал 
инновацион 
индекси –
GII
Технологик 
тайёргарлик 
индекси – 
NRI
Ахборот 
коммуникация 
технологиялари 
индекси –
GITR
Глобал 
рақобатбардошлик 
индекси –
GCI
1 Швейцария
1 Сингапур
1
Корея Рес-
публикаси
1 Швейцария
2 Швеция
2 Финляндия
2 Дания
2 Сингапур
3 Англия
3 Швеция
3 Исландия
3 АҚШ
4 АҚШ
4 Нидерландия
4 Англия
4 Германия
5 Финляндия
5 Норвегия
5 Швеция
5 Нидерландия
25 Хитой
62 Хитой
82 Хитой
60 Хитой
66 Ҳиндистон
89 Ҳиндистон
131 Ҳиндистон
55 Ҳиндистон
49 Россия
41 Россия
45 Россия
45 Россия
69 Бразилия
84 Бразилия
61 Бразилия
75 Бразилия
54 ЖАР
75 ЖАР
88 ЖАР
49 ЖАР
Юқоридаги давлатлар иқтисодиётида бўлаётган ўзгари-
шлар (ИТТКИ) илмий тадқиқот ва тажриба-конструкторлик 
ишларига ажратилаётган инвестицияларга бевосита боғлиқ 
бўлмоқда. Масалан, 2015 йилда Глобал ИТТКИ харажатла-
рида биргина АҚШнинг улуши 26,4 фоизни ташкил этмоқда.
31
2016 Global R&D Funding Forecast Winter 2016, p5


396
ИТТКИ харажатлари бўйича дунёнинг етакчи 
мамлакатлари
Мамлакат- 
лар
ИТТКИ 
харажатлари 
ЯИМга нисбатан % 
ҳисобида
ИТТКИ харажат 
миқдори млн.доллар 
ХҚП бўйича
ИТТКИ харажат 
жамига нисбатан
% ҳисобида
2012 й. 2015 й. 2016 й. 2012 й. 2015 й. 2016 й. 2012 й. 2015 й. 2016 й.
АҚШ
2,8
2,8
2,8
447
496,8
514
32
26,4
26,4
Хитой
1,8
2
2
232
372,8
396,3
15,3
19,8
20,3
Япония
3,4
3,4
3,4
160
169,6
166,6
10,5
9
8,5
Германия
2,8
2,9
2,9
92
107,4
109,2
6,1
5,7
5,6
Корея Рес-
публикаси
3,6
4
4
59
74,5
77,1
3,8
3,9
3,9
Ҳиндистон
0,9
0,9
0,9
43
66,5
71,5
2,7
3,7
3,7
Франция
2,3
2,3
2,3
52
59,2
60
3,4
3,1
3
Россия
1,5
1,5
1,5
38
51,5
50,9
2,5
2,7
2,6
Бошқа 
давлатлар
0,4
0,4
0,4
394
483,7
502,1
23,7
25,7
26
Жами
2
1,6
1,7
1517
1882
1947,7
100
100
100
Миллий инновацион фаолиятнинг ривожланишини умум-
лашган кўринишда акс эттирувчи, аҳоли жон бошига тўғри 
келувчи илмий-тадқиқот ва тажриба-конструкторлик ишла-
ри (ИТТКИ) харажатлари бўйича эса ИХТТ мамлакатлари ва 
бошқа мамлакатлар ўртасида кескин фарқ мавжуд. Хусусан, 
2014 йилда АҚШ, Германия, Япония, Корея Республикаси 
каби мамлакатларда ушбу кўрсаткич ўртача 1300 долларни 
ташкил этгани ҳолда, Хитой, Россия каби ўтиш иқтисодиёти 
мамлакатларида бу кўрсаткич ўртача 260 долларга тенг 
бўлди. 2014 йилда ҳар минг кишига тўғри келувчи илмий 
ходимлар сони Корея Республикасида 13,5 киши, Япония-
да 10,5 киши, АҚШда 8,9 киши, Европа Иттифоқидаги 28 
давлатда 7,7 кишини ташкил этгани ҳолда, ушбу кўрсаткич 
Россияда 6,6 киши, Хитойда эса 2,0 кишига тўғри келади. 
Саноат жиҳатидан тараққий этган мамлакатлар тажрибаси 
кўрсатишича, ИТТКИ харажатларининг катта қисми тажри-


397
ба-конструкторлик ишланмаларига сарфланади. Мисол учун, 
АҚШда 2016 йилда ИТТКИ харажатларининг 64 фоизи та-
жриба-конструкторлик ишланмаларига, 20 фоизи амалий 
тадқиқотларга, 16 фоизи эса фундаментал тадқиқотларга 
сарфланиши режалаштирилган. Бажарилган фундаментал 
тадқиқотлар учун сарфланган маблағларнинг 56 фоизи уни-
верситетлар, қолган қисми хусусий сектор томонидан ўзла-
штирилган.
Ривожланаётган мамлакатлар улушининг ортиб бориши 
Хитой ва Ҳиндистон ҳиссасига тўғри келмоқда.
Хитой 1999 йилда юқори технологик маҳсулотлар ишлаб 
чиқариш бўйича АҚШдан 10 баробар (маҳсулот қиймати 
бўйича) ортда қолган эди. Лекин 2014 йилга келиб ушбу кўр-
саткич бўйича АҚШга тенглашди.
Инновацион иқтисодиётга эга мамлакатда илмий 
тадқиқотларнинг сезиларли қисми бозорларда сотилади. 
Ушбу маҳсулотлар асосида мамлакатнинг фан сиғимкорлиги 
юқори даражада бўлган. 2015 йилда жаҳоннинг юқори тех-
нологиялари бозорида АҚШ катта обрўга эга бўлган.
АҚШ мураккаб электроника, дастурий таъминот, фарма-
цевтика маҳсулотлари, тиббиёт технологиялари, биотехно-
логиялар, ракета-космос технологиялари бўйича ҳам АҚШ 
олдинда бормоқда.
Ўтиш иқтисодиёти мамлакатларида миллий иқтисо-
диётнинг инновацион ривожланиш йўлига ўтказиш учун 
қайта ишлаш тармоқларига технологик даражасини қайта 
қуриш зарур. Бу муаммо «қувиб етадиган модернизациялаш» 
моделига мувофиқ илғор, амалиётдаги юқори самарадорлик-
ни намойиш этаётган Ғарб технологияларини оммавий ва са-
марали ўзлаштириш орқалигина ҳал этилади. 


398

Download 1,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   171   172   173   174   175   176   177   178   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish