Ўзбекистон миллий университети ҳузуридаги илмий даражалар берувчи dsc


«Асосий ишлаб чиқариш фондлари ва



Download 1,15 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/34
Sana06.07.2022
Hajmi1,15 Mb.
#750296
TuriДиссертация
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   34
Bog'liq
ozbekiston sanoati rivozhlanishining hududij xususiyatlari

«Асосий ишлаб чиқариш фондлари ва 
республика саноат ишлаб чиқаришининг ҳудудий таркиби» 
деб 
номланиб, унда республика ҳудудлари бўйича саноат маҳсулоти ишлаб 
чиқариш тенденциялари, саноат асосий ишлаб чиқариш фондлари ва 
уларнинг ҳудудий таркиби ҳақида қиѐсий таҳлиллар ва ҳудудий 
тафовутларни бартараф этиш йўллари кўрсатилган. Республика ҳудудлари 
саноат маҳсулотлари ишлаб чиқариш бўйича турлича улушга эга (1-жадвал).
 
1-жадвал 
Ўзбекистон Республикасида саноат ишлаб чиқариш ҳажми
(млрд. сўм ҳисобида) 
 
Йиллар
2005 
2010 
2015 
2017 
2018 
Ўзбекистон 
Республикаси 
11028,6 
34499,1 
97598,2 
148816,0 
228866,2 
Қорақалпоғистон 
Республикаси 
198,8 
562,2 
2387,6 
6773,3 
10563,1 
вилоятлар 
 
 
 
 
 
Андижон
1177,5 
4314,6 
9744,6 
13269,8 
26950,7 
Бухоро
517,0 
1419,7 
5143,9 
6422,3 
8520,7 
Жиззах
192,6 
430,9 
1474,5 
2548,8 
3276,6 
Қашқадарѐ
1436,6 
4614,7 
8721,9 
10945,9 
14196,6 
Навоий
1714,8 
3804,0 
9286,9 
13072,9 
22554,2 
Наманган
330,5 
834,3 
2861,8 
4615,5 
5743,7 
Самарқанд
383,6 
1672,5 
6095,5 
9242,0 
11871,3 
Сурхондарѐ
219,1 
644,8 
1910,7 
2356,4 
3222,5 
Сирдарѐ
296,6 
806,6 
2820,6 
3806,5 
4941,7 
Тошкент
1795,4 
4995,4 
11401,0 
21693,4 
35019,6 
Фарғона
1033,2 
2843,8 
7170,2 
9728,5 
12832,5 
Хоразм
214,8 
508,4 
2616,0 
4070,4 
5930,9 
Тошкент шаҳри 
1247,4 
6571,5 
18986,1 
30459,6 
42600,9 
Жадвал Ўзбекистон Республикаси давлат статистика қўмитаси маълумотлари асосида 
муаллиф томонидан тузилган
 
Шунинг учун ҳудудларда саноат бир хилда тарқалган, вилоятларнинг 
саноат ишлаб чиқариши бир-бири билан тенг, деб бўлмайди. Айрим 


15 
ҳудудлар (Тошкент шаҳри ва вилояти) катта салмоққа эга бўлса, айрим 
ҳудудлар эса аксинча, жуда ҳам кам саноат ишлаб чиқаришига эга (Жиззах, 
Сурхондарѐ вилоятлари). Булардан кўринадики, ҳудуларда саноат ишлаб 
чиқаришини бир хилда, мутаносиб тарзда тақсимлаш зарур, ҳудудий 
тафовутларга барҳам бериш, ҳудудларнинг саноат ишлаб чиқариш 
потенциалини бир-бирига яқинлаштириш ва тенглаштириш талаб этилади. 
Асосий урғуни жуда ҳам саноати суст ривожланган ҳудудларга қаратиш, 
уларда илғор саноат тармоқларини барпо этиш, маҳаллий хом ашѐни чуқур 
технологик жиҳатдан қайта ишлайдиган ва экспортбоп маҳсулотлар 
тайѐрлайдиган корхоналар жойлаштириш уларнинг индустриал тараққиѐтига 
замин яратади. 
Мамлакат саноат ишлаб чиқаришида етакчи ўринларни 2018 йил 
маълумотлари бўйича, Тошкент шаҳри (42600,9 млрд. сўм), Тошкент 
(35019,6 млрд. сўм), Андижон (26950,7 млрд. сўм) ва Навоий (22554,2 млрд. 
сўм) вилоятлари эгаллайди. Энг кам саноат ишлаб чиқариши эса Сурхондарѐ 
(3222,5 млрд. сўм), Жиззах (3276,6 млрд. сўм) ва Сирдарѐ (4941,7 млрд. сўм), 
вилоятларига тўғри келади. Қолган ҳудудлар эса ўрта ўринларни банд этади 
(2-жадвал). 
2-жадвал 
Республика ҳудудларининг саноат маҳсулоти ишлаб чиқариши 

Download 1,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   34




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish