Ўзбекистон иқтисодчилари XIII форуми



Download 9,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet147/293
Sana06.03.2022
Hajmi9,39 Mb.
#483849
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   293
Bog'liq
Махсус сон-2021 Прогнозлаш форум-Экономист

Адабиётлар шарҳи. 
Тижорат банклари томонидан берилган кредитлар ҳажмининг банк 
таваккалчилиги ва даромадига боғлиқлигининг назарий-амалий жиҳатлари хорижий қатор иқтисодчи 
олимлар томонидан ўрганилган, хусусан: 
Иқтисодчи олимлар Барон, Хионг ва бошқаларнинг фикрича - “кредит ҳажмининг ўсиши 
одатда ёмон якунланади ва заиф молиявий кўрсаткичларга эргашади” деб тушунтиришади
2
. Бу фикр, 
1
ХВЖ, “Янгиланган жаҳон иқтисодиёти ривожланишининг истиқболлари”. Январь, 2021. 
https://www.imf.org/en/Publications/WEO/Issues/2021/01/26/2021-world-economic-outlook-update 
2
 www.ScienceDirect.com Baron M., Xiong W. 2017. Credit expansion and neglected crash risk. Q. J. Econ. 132 (2), 
713–764; O.Schularick, M.Taylor. 2013. When credit bites back. J. Money Credit Bank. 45 (s2), 3-28; Jord O., Schularick 
M., Taylor A.M., 2013. When credit bites back. J. Money Credit Bank. 45 (s2), 3–28.; Reinhart, C.M., Rogoff, K.S., 2009. 
The aftermath of financial crises. Am. Econ. Rev. 99 (2), 466–472.; Schularick, M., Taylor, A.M., 2012. Credit booms 
gone bust: monetary policy, leverage cycles and financial crises, 1870-2008. Am. Econ. Rev. 102 (2), 1029–1061. 


128 
агар тижорат банклари томонидан берилаётган кредитлар ҳажми кескин ошиб кетиб қайтарилиши 
билан боғлиқ муаммолар кузатилса, тўғри бўлиши мумкин. 
Бордало “кредит ҳажмининг ортишига асосий сабаб, кредит берилишининг юқори 
интерваллари натижасидир ” деб таърифлайди
1
. Бу фикрдан шундай хулоса қилиш мумкинки, кредит 
ажратилаётганда маълум оралиқларда кўпайиб кетиши жараёни тушунилади. Агар иқтисодиётга 
кредит ажратиш зарур бўлса, албатта буни амалга ошириб иқтисодий занжирни давом эттириш 
лозим.
А.Боллард ўз фикрини “кредит қуйилмаларининг белгиланган меъёрлардан сезиларли 
миқдорда ошиши, активлар ва пассивлар таркиблари ўртасидаги мутаносибликнинг сезиларли 
ўзгариши, банк пассивларининг, жумладан, банк мижозларидан жалб қилинган маблағларнинг хатар 
даражаси ошганлигидан далолат беради ва энг муҳими, банк фаолияти омонатчилар ва 
кредиторларнинг маблағларига, уларнинг ишончига жуда боғлиқлиги билан изоҳланади
2
” деб 
ифодалайди. Ушбу таъриф ўринли, чунки, банклар мижозларнинг маблағлари ҳисобидан ўз 
таваккалчилиги асосида кредит беради. Агар кредит ўз вақтида қайтмай қолса, банкнинг мижозлар 
олдидаги тўловга қобиллиги тушиб кетиб, мижознинг ишончи пасайишига олиб келиши мумкин. 
Гесс ва бошқа тадқиқотчилар банк кредитлари кенгайганлигини кўрсатиш учун кредитлар
ўсишининг ғайритабиий ўлчовидан фойдаланган. Шунинг учун, Фоос ва бошқалар кредитнинг 
нотекис ўсишини “алоҳида банк томонидан берилган кредитлар ҳажмининг ортиши ва шу 
мамлакатдан банклар томонидан берилган кредитларнинг ўртача ўсиши ўртасидаги фарқ
3
" деб 
таърифлайди. Бироқ, бошқа тадқиқотчилар ҳам шунга ўхшаш фикрларга эга. Лаидроо
4
ушбу 
қарорнинг заиф томонлари борлигини таъкидлайди, бу кредитнинг мунтазам равишда ўсиши ва 
қарзни йўқотиш қоидалари ўртасидаги боғлиқликни аниқлашни қийинлаштиради. 
Эксперт Фоос ва бошқалар 1997 йилдан 2007 йилгача 16000 та банкнинг кенг маълумотлар 
тўпламидан фойдаланилган ҳолда олиб борилган тадқиқотлар натижасида, “кредитларнинг ўсиши 
банкларнинг хавфлилигининг ҳал қилувчи ўлчовидир” деб таърифлайди. Тадқиқот натижалари 2-3 
йил ичида ўзгариши шарти билан, кредитларнинг ўсиши ва қарзларни йўқотиш бўйича захиралар 
ўртасидаги қарама-қарши боғлиқликни аниқлади. Шунингдек, улар кредитнинг тез ўсиши тез орада 
банк тўлов қобилиятини сусайтириши мумкинлигини исботладилар. 

Download 9,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   293




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish