64
64
тестлаштирган сигнатурадан олинганга нисбатан мутаҳассисга рақамли
қурилма таъмири бўйича носоз элементларни тез аниқлашга ёрдам беради
(3.4 - расм)
16
12
9 7
Силжитиш регистрининг холати
Силжитиш
регистридаги
навбатли кириш
кетма-кетлиги
Кириш кетма –
кетлигидаги
навбатли
битлар
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
1
1
1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1
1
1
2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1
1
1
в
3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1
1
1
а
4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1
1
1
қ
5 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1
1
1
т
6 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1
0
0
7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 0
1
0
8 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 0 1
1
0
9 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 0 1 1
0
0
10 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 0 1 1 0
0
0
11 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 0 1 1 0 0
1
1
12 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 0 1 1 0 0 1
0
1
13 0 0 0 1 1 1 1 1 1 0 1 1 0 0 1 0
1
1
14 0 0 1 1 1 1 1 1 0 1 1 0 0 1 0 1
0
1
15 0 1 1 1 1 1 1 0 1 1 0 0 1 0 1 0
1
1
16 1 1 1 1 1 1 0 1 1 0 0 1 0 1 0 1
0
1
17 1 1 1 1 1 0 1 1 0 0 1 0 1 0 1 0
0
1
18 1 1 1 1 0 1 1 0 0 1 0 1 0 1 0 0
1
1
19 1 1 1 0 1 1 0 0 1 0 1 0 1 0 0 1
1
1
20 1 1 0 1 1 0 0 1 0 1 0 1 0 0 1 1
-
-
Сигнатура
Н
9
5
3
3.4 - расм. Сигнатурали анализатор ёрдамида узунлиги 20 бит бўлган
кириш кетма –кетлигини сиқиш
тамойили
3.5 - расмда берилган сигнатурали анализаторни структуравий
схемасини кўриб чиқамиз.
.
Н
9
5
3
Сигнатура
Чапга
силжитиш
регистри
Кириш кетма-кетлиги
(11111100000111111111)
Σ
Отвод 4
Σ
65
65
стоп
3.5 - расм. Сигнатурали анализаторнинг структуравий схемаси
Ўз-ўзини текшириш
генератори тести
пуск
стоп
такт
данные
Дешифратор
индикатор
Ташкиллаштириш режими
Уч каналли
синагич
Актив
фронт
селектори
Ташкиллаштирувчи
ойна ўлчови
1 хотира
Текширишга
берилган
маълумот
Модуль 2
йиғиндиси
Регистр бўйича
силжиш
2 хотира
компаратор
маълумот
такт
ПУСК
Кириш сигнал “маълумотлар” (“Данные”) синовчи билан шаклланади ва
кейин регистрнинг аниқланган разрядлар тушувчи сигналлари билан модул
икки бўйича қўшилади ва бу регистр киришига узатилади. Сурувчи
регистрда ёзув ойна ўлчаш оралиғида ўтказилади, “Пуск” ва “Стоп”
сигналлари, “Такт” синхронизация сигналлари билан шакилланади,
актив
фронт селектори ҳар-бир бошқарувчи сигнални алохида ўтиш майдони
танлаш учун мўжалланган. Бунда тактли сигналнинг танланган қаноти
орқали маълумотларни турлича ўзгариши қайд қилинмайди. Ўлчаш
ойнаси
тугаши бўйича мавжуд сурувчи регистр 1 ва 2 хотирада ёзиб қўйилади.
Янги маълумотларни ёзишдан олдин “Пуск” сигнали бўйича қуриш
регистрда тозалаш ўтказилади. Ҳотира 1 дешифратор орқали индикаторга
узатилаётган вақтда, ўлчаш цикли оралиғида
олинган маълумотларни
сақлайди. Маълумотлар компараторда солиштирилади ва агар тўғри келмаса
“не стабильная сигнатура” индикатори ёнади. Қулайлик яратиш учун
қурилмада бир марталик режим мавжуд, яъни сигнатура фақат ўлчаш
дарчасида ўлчанади.
Ҳамма ҳолларда ҳам сигнатурали анализаторлар билан ишлаганда
қуйидаги қоидаларга амал қилиш керак.
1) “Пуск” ва “Стоп” сигналлари билан шакилланган ўлчаш ойнаси
доимий катталикка эга бўлиши керак ва ҳамма тугунлар ишлари билан
синхронлаштирилган бўлиши керак;
2) маълумотлар узатилаётган пайтда синхрон ва стабил бўлиши ва
тактли сигналлар тўхтатилиши керак. Бунда маълумотларни тиклаш вақти
хисобланиши керак;
3) Сигнатурали анализаторни ёқиш ва ўчириш ўлчаш ойнасини
шакиллантирадиган хохлаган мос тўртлик комбинациялар ёрдамида ўзи
билан боғлиқ бўлиши мумкин.
Замонавий
диагностикалайдиган
қурилмаларда
мавжуд
тахлил
тавсифлари таққослаш натижалари ва уларни қўлланиши томинидан 3.1-
жадвал шуни кўрсатдики эксплуатация шароитида мураккаб рақамли
5
қурилмаларда тез ва юқори сифатли текширувни амалга ошириш имконини
берувчи,
фойдаланишда анча осон, сигнатурали тахлил усулда
ишлатиладиган қурилмалар ҳисобланади
Do'stlaringiz bilan baham: