Ўзбекистон алоқа ва ахборотлаштириш агентлиги тошкент ахборот технологиялари университети


-Тажриба иши. "МАЪЛУМОТЛАРНИ ОДДИЙ СОЗЛАНГАН ТУРЛАРИ"



Download 0,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/30
Sana25.02.2022
Hajmi0,64 Mb.
#301424
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   30
Bog'liq
MTA tajriba uzb

1-Тажриба иши. "МАЪЛУМОТЛАРНИ ОДДИЙ СОЗЛАНГАН ТУРЛАРИ" 
Ишдан мақсад: Маълумотларни оддий турларини ўрганиш ва уларни тадқиқ қилиш. 
Қўйилган масала: C++ тилида бутун, ҳақиқий, белгили, мантиқий турдаги маълумотларни эълон 
қилиш ва уларга доир мисолларни дастурини ишлаб чиқиш . 
Иш тартиби: 

Тажриба иши тавсифини ўрганиш; 

Берилган топшириқни дастури алгоритмини ишлаб чиқиш; 

С++ тилида дастурни яратиш

Дастурни ишлатиш; 

масалани ечиш; 

хисоботни тайёрлаш. 
Қисқача назария 
Кўплаб дастурлаш тилларида маълумотлар базавий ва келтирилган турларга ажратилади.
Маълумотларни турларини қуйидаги расмдагидек классификациялаш мумкин.
 
Маълумотларнинг ихтиёрий тури қийматлар соҳаси ва улар устида бажарилиши мумкин бўлган амаллар 
орқали тавсифланади. 
void
калит сўзи хеч қандай типга эга эмасликни англатади. Бундай типдаги 
функциялар хеч қандай типдаги қиймат қайтармаслигини билдиради. 
 
Бутун тур - int 
Мазкур тур бутун сонлар тўпламини қандайдир қисм тўплами бўлиб, унинг ўлчами машина, яъни 
ЭҲМ конфигурациясига боғлиқ равишда ўзгариб туради. Агар бутун сонни машинада тасвирлаш учун п та 
разряддан фойдаланилса (бунда қўшимча коддан фойдаланилганда), у ҳолда х бутун соннинг қиймат қабул 
қилиш оралиғи қуйидагича бўлиши зарур, яъни қуйидаги шартни қаноатлантириши лозим: -2
n-1
<= x< 2
n-1

Мазкур турга кирувчи сонлар иккитага бўлинади: ишорали (signed) ва ишорасиз (unsigned). 
Уларнинг ҳар бир учун мос равишда қиймат қабул қилиш оралиғи мавжуд: 
a) ишорасиз сонлар учун (0..2
n
-1);
b) ишоралилар учун (-2
N-1
.. 2
N-1
-1).
Бутун сонлар устида турли математик амалларни бажариш мумкин. Бутун сонлар яна солиштириш 
амалларини хам бажариш мумкин, яъни ==, !=, <, <=, >, >= операторлар билан бинар амалларни ҳам 
бажариш мумкин. Аммо бу операцияларнинг натижалари 
int
турига кирмайди, улар 
bool
турига киради. 
Бутун қиймат қабул қилувчи ўзгарувчиларни эълон қилиш учун 
int, short int, long int
хизматчи 
сўзларидан фойдаланиш мумкин. Бутун қийматли турларнинг барчаси қуйидаги жадвалда келтирилган:
Маълумотлар типи 
базавий 
келтирилган 
бўш 
скаляр 
void 
Бутун сонли 
хақиқий 
мантиқий 
символли 
бутун 
bool 
скаляр 
тузилмавий 
саналадиган 
enum 
кўрсаткичлар
мурожаатлар 
тип_номи * 
тип_номи & 
класслар 
структуралар
бирлашма 
массивлар 
union 
class 
struct 
char 
wchar_t 
short 
int 
long 
float 
double 
long 
double 
bool 


5
Тур кўриниши 
Мазкур турли ўзгарувчининг қабул 
қиладиган қийматлар оралиғи 
Ўзгарувчининг компьютер 
хотирасидан эгаллайдиган жойи 
short int 
signed: -32768 ... 32767 
unsigned: 0 ... 65535 
2 байт 
int 
signed: -2147483648 ... 2147483647 
unsigned: 0 ... 4294967295 
4 байт 
long int 
signed: -2147483648 ... 2147483647 
unsigned: 0 ... 4294967295 
4 байт 
Бу санаб ўтилган турлар ўзларининг қийматлар қабул қилиш оралиғи ва хотирадан эгаллаган 
жойининг катта ёки кичиклиги билан фаркланади. Шунинг учун, ўзгарувчиларнинг қабул киладиган 
қийматларини катта ёки кичиклигига караб, юкоридаги турлардан мосини танлаш максадга мувофикдир.
Юқоридаги типларни 
signed
(ишорали), 
unsigned 
(белгисиз) калит сўзлари билан модификациялаш мумкин. 
Бунда белгили тип учун ажратилган жойнинг энг чап бити ишора учун, қолган битлар қийматларни сақлаш 
учун ишлатилади, яъни 0 – плюс, 1- минус. Белгисиз типларда эса барча битлар қийматларни сақлаш учун 
ишлатилади.
Масалан: 
Short 
short int
signed short 
signed short int 
unsigned short 
unsigned short int 
int
signed int 
unsigned 
unsigned int 
long 
long int
signed long 
signed long int 
unsigned long 
unsigned long int 
Берилган m ва n бутун сонлари устида қуйидаги арифметик амаллар бажариш дастурини кўриб 
чиқайлик: m

n,m-n,m*n.
#include  
using namespace std; 
int main() 

int m,n; 
cin>>m>>n; 
int k1=m+n; 
int k2=m-n; 
int k3=m*n;
cout<
system("PAUSE"); 

 
 
 

Download 0,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish