Ўзбекистон алоқа ахборатлаштириш агентлиги



Download 1,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/35
Sana25.02.2022
Hajmi1,08 Mb.
#272874
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   35
Bog'liq
uzk электроника

 
Варикаплар 
 
Варикап электр ѐрдамида бошқариладиган сиғим сифатида қўлланишга 
мўлжалланган. Варикапнинг ишлаш принципи электр ўтиш тўсиқ 
сиғимининг тескари кучланишга боғлиқлигига асосланган. 
Варикаплар асосан тебранма контурларни частотасини электрон қайта 
созлашда қўлланилади. Варикапларнинг бир неча тури мавжуд. Масалан, 
параметрик диодлар ўта юқори частота сигналларини кучайтириш ва 
генерациялашда, кўпайтирувчи диодлар эса кенг частота диапазонига эга 
бўлган кўпайтиргичларда қўлланилади. 
Туннель диодлари 
 
Туннель диоди деб қўзғотилган ярим ўтказгич асосида лойиҳаланган 
ярим ўтказгичли асбобга айтилади. Унда тескари ва унча катта бўлмаган 
тўғри кучланишда туннель эффекти юзага келади ва вольт – ампер 
характеристика манфий дифференциал қаршиликка эга бўлган соҳа мавжуд 
бўлади. 


22 
Туннель диодлар бошқа турдаги диодлардан сезиларли фарқ қилмайди, 
лекин уларни ясаш учун 10
20
см
-3
киритмага эга бўлган ярим ўтказгичли 
материаллар қўлланилади. 
ВАХ ночизиқли бўлса, унинг ҳар бир кичик соҳаси тўғри чизиқ деб 
қаралади ва характеристиканинг бу нуқтасида 
dI
dU
R
i

дифференциал 
қаршилик киритилади. Агар характеристика камаювчи бўлса, бу соҳада 
қаршилик R
i
манфий қийматга эга бўлади. 
Туннель диоди ВАХ 5.2 – расмда келтирилган. АВ соҳа манфий 
дифференциал қаршилик билан характерланади. Агар туннель диоди 
тебранма контур электр занжирига уланса, у ҳолда контур ва шу занжирдаги 
манфий қаршилик катталиги ўртасидаги маълум нисбатларда тебранишлар 
кучайиши ѐки генерацияланиши мумкин. Туннель диодлари асосан 3-30 ГГц 
диапазонда ЎЮЧ генераторлар қуришда, ҳамда махсус ҳисоб қурилмалари ва 
мантиқий юта юқори тезликда ишлайдиган схемаларда қўлланилади. 
5.2 - расм 

Download 1,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish