‘zbek ist0n respublikasi oliy va ‘rta maxsus ta’lim vazirligi a. N. V aliyev

С 
d
1.28-rasm.
Nazorat savollari
1.  Perspektiva deb nimaga aytiladi?
2.  Perspektivaning geometrik apparatini  tushuntirib  bering.
3.  Eng yaxshi ko'rish  burchagi  necha gradus  bo'ladi?
4.  Nuqtaning  perspektivasi qanday hosil  qilinadi?
5.  To‘g‘ri  chiziqning  perspektivasi qanday hosil  qilinadi?
6.  Tekislikning  perspektivasi  qanday hosil  qilinadi?
7.  To‘g‘ri  chiziq va  tekislikning izlari  deganda  nimani  tushunasiz?
8.  Turli vaziyatdagi to‘g‘ri  to‘rtburchaklarning  perspektiv tasviri  qan­
day yasaladi?
36

---

I I  B O B .  PERSPEKTIV  M ASSHTABLAR
K artinaning  haqiqiy  kattalik  m asshtabi  —  kartinadagi  o ‘lchov 
birligining  asli  (natura)  dagi  o ‘lchov  birligiga  nisbatan  hisoblanadi.
K artinada  ufq  chizig‘ini  tik  turgan  odam ning  k o ‘zlari  balandligi 
orqali  o ‘tadigan  sathdan  o ‘tkazish  qabul  qilingan.  U ning  balandligi 
^ = 1 5 0 0   m m   atrofida  olinadi.
K a rtin a n in g   asosi  (eni)  kenglik  m a sshtabi,  v ertikal  to m o n i 
balandlik  masshtabi,  k artinaning  burchagi  (A  nuqta)  dan  P bosh 
nuq tag a  to m o n   chizilgan  A P   m asofa  chuqurlik  (yoki  ichkarilik) 
masshtabi  deyiladi.  K artinada  perspektiv  m asshtabni  koordinatalar 
bilan  bog‘lab  o ‘rganish  yaxshi  sam ara  beradi.  Kenglik  masshtabini 
X,  balandlik  masshtabini  Z  va  chuqurlik  masshtabini  Y deb  belgilab, 
xonaning  perspektivasi  chizib  k o ‘riladi  (2.1-rasm ).  D em ak,  pers­
pektivada  koordinatalar  bilan  bog‘liq  b o ‘lgan  yasashlam i  osonlash- 
tirish  va  tezlashtirish  m aqsadida perspektiv  masshtablar deb  ataluv- 
chi  to ‘g ‘ri  burchakli  koordinatalar  sistem asining  perspektiv  m ode- 
lidan  foydalaniladi.
Xonaning  eni  3  m,  balandligi  3  m,  ichkarisi  ham   3  m  deb  olin­
sa,  ufq  chizig‘ini  1,5  m   balandlikda  o ‘tgan  deb  qaraladi.  K artina 
asosi  va  balandligiga  0,5  m   li  kesm alar  o ‘lchab  q o ‘yib,  perspektiv 
shkalalar hosil  qilinadi.
H a r bir nuqta  P bilan  tutashtiriladi  va  OP,  0,5mP,  Im P larning 
3m D
j 
chiziq  bilan  kesishgan  nuqtalaridan  kartina  asosiga  parallel 
to ‘g‘ri  chiziqlar  chizilib,  perspektivada  kvadrat  to 'rla r  pol  tekisligi­
da  hosil  qilinadi.  T o ‘rlarning  yon  devor  asosidagi  OP  chiziq  bilan 
kesishgan  nuqtalaridan  vertikal  chiziqlar chizilib,  yon  devorda  ham  
kvadrat to 'rla r yasaladi.  Bu  to 'rn i  to ‘r-transparant ham   deyishadi.
A  nuqtadan  xonaning  ichki  devoiri  A B C E  yasaladi.  Xona  ichida 
ixtiyoriy joyda,  xohlagan  balandlikda  olingan  MM,  kesma tahlil  qi- 
linsa,  u  1,5  m   iclikarida,  xonaning  chap  devoridan  2,25  m  uzoqlik- 
da  balandligi  2  m   ga  teng  ekan.  Shu  tartibda  xona  ichidagi  barcha 
jihozlar to ‘rlar yordam ida  aniqlanadi.
Kvadrat to ‘rlardan  foydalanib,  uy jihozlarining perspektiv tasvir- 
larini  ham yasash  mumkin.
Perspektivada  n arsalarnin g   tasvirini  y asashdan  oldin  kartina 
uchun  o ‘lchov birligi,  y a ’ni  masshtab  tanlanadi,  agar  berilgan  bo‘l- 
sa  u  aniqlanadi.
37

---