Замин ва пойдеворлар



Download 1,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/21
Sana24.02.2022
Hajmi1,16 Mb.
#253319
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   21
Bog'liq
zamin va pojdevorlar

Д
М


,
мувозанат ва 
динамик тезланишлар. 
Агар К
м
<1.0 холат юзага келса, бу холда заминда факат эластик шакл 
узгаришлар юзага келади ва замин тебранишга чидамли деб хисобланади. 
Акс холда грунтни мустахкамлаш чораларини куриш тавсия этилади. 
Динамик тезланиш харакат таркатувчи манбанинг иш жараёнига боглик булиб, 
маълум амплитуда (А) ва частота ёрдамида (W) ифодаланади. 
А ва W нинг кийматларини камайтришига каратилган асосий тадбирлар 
куйидагилар хисобланади: 
- машина ва механизмларнинг тебранма харакат таркатувчи нотекис 
жойлашнган курилмаларини такомиллаштириш; 
- курилмалар таркибидаги мувозанатдан ташкари кисмлар массасини 
камайтириш; 
- пойдевор остида тебранишни сундирувчи махсус курилмалар ишлатиш; 
-пойдеворга махкамланган козиклар ёрдамида тебранма харакатни заминнинг 
чукур катламларига узатиш. 
Бунда, g - эркин тушиш тезланиши, 
д

грунтга таъсир этувчи динамик босим; 


- ишкаланиш бурчаги;


- грунт 
зичлиги; C
v
 - богланиш кучи; Т - тебраниш даври; 

тулкинлар тезлиги. 
Бу ифодага асосан замин грунтларнинг мустахкамлиги ошириш икки йул 
оркали олиб борилиши мумкин: 
- грунт мустахкамлик курсатгичларини ошириш; 
- тебранувчи катлам калинлигини кискартириш. Грунт мустахкамлигини 


51 
оширишга каратилган тадбирлар куйидагилардан иборат: 
- заминдаги буш грунтларни шиббалаш; 
- грунт зарралар орасидаги богланиш кучи С нинг кийматини ошириш 
максадида заминни котириш; 
- грунт зарралари орасидаги ишкалиш кучи ( )ни купайтириш максадида 
заминни иссиклик таъсирида котириш; 
- турли дренаж усулларидан фойдаланиб, сизот сувларини заминдан четлаш. 
Буш 
катламни 
кискартиришга 
каратилган 
асосий 
тадбирлар 
куйидагилардан иборат: 
- машина ва ускуна пойдеворларни чукур катламларга жойлаштириш; 
- козикли пойдеворлардан фойдаланиш. 
Машина ва ускуналар пойдеворини хисоблаш. Бу хисоблашларда асосий 
максад пойдеворда юзага келадиган тебранишлар амплитудасини маълум 
меъёрда четлашдан иборат. 
Тик йуналган мажбурни тебранишлар амплитудаси куйидагича 
хисобланади. 
(1) 
Шунингдек, ётик холатдаги Р
х
юк таъсирвдаги пойдеворлар учун: 
бунда:
0
z
P
- тик йуналган P
z
юкнинг энг катта киймати
0
x
P
- ётик таъсир 
этувчи Р
х
юкнинг энг катта киймати; 

- мажбурий тебраниш частотаси; m - пойдевор ва машинанинг тебраниш 
вактдидаги массаси; 
K
z
 , K

заминнинг бикрлик коэффищентлари. Улар куйидагича аникланади: 
бунда, T
z
, T
x
-коэффициентлар уларнинг кийматлари тажриба асосида 
аникланади. 
Агар тажриба утказиш иложи булмаса, у холда пойдевор таг юзасининг 
майдони 200 м
2
дан кичик булган хол учун T
z
нинг киймати тахмиман 
(2) 
(3) 


52 
куйидагича хисобланади: 
бунда, -грунт турига боглик булган коэффициент. 
Кумлар учун 
0
,
1


, лой грунтлар учун

=1.5; 
F - 10 м
2

F - пойдевор таг юзаси. Коэффициентлар узаро куйидаги муносабатда 
булиши мумкин: 
Тебранма харакатланувчи пойдеворларнинг амплитудаси тезлиги ва 
тезланиши маълум меъерда чекланган. Масалан, 5-7 Гц частотали тебранишлар 
амплитудаси эса 0.05-0.003 мм оралигвда булиши керак. 

Download 1,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish