Замин ва пойдеворлар



Download 1,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/21
Sana24.02.2022
Hajmi1,16 Mb.
#253319
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21
Bog'liq
zamin va pojdevorlar

Адабиётлар
1. Расулов Х.З. Грунтлар механикаси, замин ва пойдеворлар 
Тошкент Укитувчи 1993 йил 
2. Цитович Н.А. Основание и фундаменты М. ВШ. 1970г. 
3. Долматов Б.И. Механика грунтов, основания и фундаменты 
Геологик ва гидрогеологик шарт-шароитдардарига караб пойдевор 
жойланиш чукурлигининг минимад кийматини аникдаш. 
Пойдевор жойланиш чукурлигини танлаш лойихалашнинг асосий 
боскичларидан бири хисобланади. Бу масалани хал килишда юк кутарувчи 


10 
катламни танлаш кеарк булади. Куп холларда, пойдевор жойланиш чукурлиги ер 
сатхига канча якин булса пойдеворларни тиклашга кетган харажат шунча кам 
булади. Шунинг учун пойдеворларни нам чукурликда жойлаштиришга 
интиладилар. Лекин куп холларда юкори катлам грунтларининг куп 
сикилувчанлиги, метреологик таъсирлардан хажмини узгартириш ва 
мувозанатини йукотиш натижасида грунт куйилган талабларга жавоб бермайди. 
Шунинг учун пойдевор жойланиш чукурлигини танлашда куйидаги асосий 
факторларни хисобга олиш керак булади: 
1) Курилиш майдончасининг инженерлик-геологик шарт-шароитлари; 
2) Грунт юкори катламларига атмосферанинг таъсири; 
3) Тикланаётган хамда хамсоя жойлашган бино ва иншоотларнинг 
хусусиятлари; 
Одатда куйилган вазифа ечимларнинг бир неча варианти караб чикилади. 
Пойдевор жойланиш чукурлигининг охирги чукурлигини танлаш техник-
иктисодий таккослаш натижасида амалга оширилади.
Курилиш майдончасининг инженерлик-геологик шарт-шароитлари. Хар 
бир курилиш майдончасининг грунтлари узига хос специфик хусусиятларига 
эга булади. Бунда грунт катламларининг жойланиши, уларнинг калинликлари 
хар бир конкрект холда узига хос булади. Шунинг учун пойдевор остидаги 
грунтни танлашда уларни шартли равишда икки категорияга буладилар: 
Буш(слабые) ва мустахкам(хорошие) . 
Буш грунт деб пойдевор учун мустахкам замин булиб хизмат кила 
олмайдиган катламга айтилади. 
Пойдеворни ёки иншоотни нормал ишлашини таъминлаб берувчи 
катламларга мустахкам грунт дейилади. "Буш" ва "мустахкам" грунт 
тушунчасининг нисбийлигига эътиборни каратиш керак, Чунки бу тушунча 
лойихаланаётган иншоот билан боглик булади. Агар енгил бино ёки иншоот 
лойихаланаётган булса ва хосил булувчи деформациялар киймати катта ва 
нотекис булишига рухсат берилган булса, у холда энг "буш" грунт хам 
"мустахкам" хисобланиши мумкин. 
Амалиётда учраб турадиган грунт катлашарини куйидаги ч схемада 
курсатиш мумкин (1-расм). 
1-расм. Грунт катламларининг схемалари: 1-"мустахкам" грунт, 2-"буш" грунт. 

Download 1,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish