Замин ва пойдеворлар



Download 1,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/21
Sana24.02.2022
Hajmi1,16 Mb.
#253319
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21
Bog'liq
zamin va pojdevorlar

 ....................................... 20
 
4.ЧУКУР ЖОЙЛАШГАН ПОЙДЕВОРЛАР
 ................................... 31
 
5.ЗАМИН ГРУНТЛАРИНИ СУНЪИЙ КОТИРИШ УСУЛЛАРИ
 ................. 37
 
6.УТА ЧУКУВЧАН ГРУНТЛАРДА ПОЙДЕВОРЛАРНИ ЛОЙИХАШ
 ........... 44
 
7.ДИНАМИК ТАЪСИРГА УЧРАЙДИГАН ЗАМИН ВА ПОЙДЕВОРЛАР
 ....... 48
 



1.ЗАМИН ВА ПОЙДЕВОРЛАР 
 
Мавзу режаси
1. Асосий тушунча ва таърифлар 
2. Пойдевор турлари 
3. Курилиш майдонининг геологик хусусиятлари 
4. Геологик изланишларнинг асосий максади 
5. Иншоот замини турлари 
6. Изланиш боскичлари 
7. Чегаравий босим ва деформациялар 
8. Хисоблашнинг амалий кетма-кетлиги 
 
Адабиётлар
1. Расулов Х.З. Грунтлар механикаси, замин ва пойдеворлар 
Тошкент Укитувчи 1993 йил 
2. Цитович Н.А. Основание и фундаменты М. ВШ. 1970г. 
3. Долматов Б.И. Механика грунтов, основания и фундаменты 
Асосий тушунча ва таърифлар. Иншоотдан тушаётган юкни заминга 
узатиш билан бирга унинг тургунлигини таъминловчи ер ости курилма 
пойдевор деб аталади. 
1-расмда табиий заминда жойлашган саёз пойдевор чизмаси тасБирланган 
булиб, унинг асосий кисмлари куйидагилардан иборат. 
бирдан-бир йул унинг чукиш кийматини ва бир неча пойдевор орасидаги чукиш 
фаркини излашдир. 
Пойдевор турдари. Бинокорликда ишлатиладиган барча пойдеворларни 
куйидаги турларга ажратиш мумкин: табиий заминда саёз жойлашган 
пойдеворлар; козикли пойдеворлар; чукур жойлашган пойдеворлар. 
Табиий заминда саёз жойлашган пойдеворларга яхлит холлари 
пойдеворлар, алохида турувчи пойдеворлар, жуяксимон пойдеворлар, чуяксион 
чорраха пойдеворлар, яхлит темир-бетон тушамалар киради. Саёз жойлашган 
пойдеворлар тайёрланиш буйича иккига булинади: завод ва полигонларда 
тайёрланиб курилиш майдончасига тайёр холда етказиладиган - йигма; 
курилиш майдончасида бевосита тайёрланадиган - куйма пойеворлар. 
Козикли пойдевордар. Юк кутариш кобилияти жуда кам булган 



грунтлардан ташкил топган заминларда козикли пойдеворлар ишлатилади. 
Бундай грунтларга одатда жуда говак ва буш кумлар.юмшок холатдаги лойлар, 
кул ва боткокликда хосил булган ва катта катламли тупма грунтлар киради. 
Ишлаш шароитига караб козикли пойдеворларни турга булиш мумкин: 
устун козиклар ва осма устун козиклар. 
Устун козикли пойдеворда бино ва иншоотлардан тушаётган юк устун 
козик уткирланган учи жойлашган катта юк кутариш кобилиятига эга булган 
грунт катламига узатилади. 
Осма устун козикли пойдевор кулланилганда эса юкоридан тушаётган юк 
факатгина козик остида жойлашган грунт катламига узатилмай, балки унинг ён 
атрофидаги грунтларга хам тенг таркатилади. 
Шуни хам айтиш керакки, козикли пойдеворларни куллаш узига хос 
мураккаб ва киммат турадиган асбоб-ускуналар ишлатишни талаб этади, 
шунинг учун хар бир хусусий холда юкорида санаб утилган саёз пойдеворларни 
ишлатиб булмаслиги ва козикли пойдевор техника иктисодий жихатдан 
танланган булиши керак. 
Чукур жойдашган пойдевордар. Хозирги вактда чукур жойлашган 
пойдеворларнинг уч тури мавжуд: пастлашувчи кудуклар, темир-бетон кобиклар 
ва кессонлар. Бундай пойдеворларни куллашдан асосий максад иншоотдан 
тушаётган хаддан ташкари юклари кимматли юкни заминнинг чукур 
катламларида жойлашган ва етарлича юк кутара оладиган грунтларга узатишдан 
иборат. 
Кессон пойдеворларни 40 м чукурликкага, пастлашувчи кудуклар ва 
темир-бетон кобикларни эса 70 м ва ундан купрок чукурликка урнатиш мумкин. 
Маълумки, грунтнинг юк кутариш кобилияти чукурлик буйича ошиб боради, бу 
эса чукур жойлашган пойдеворларга жуда катта кучларни юклаш имконини 
беради, бунда грунт деярли чукмайди ва иншоот уз мустахкамлигини саклайди. 
Дойихалаш учун керакли материалдар. Иншоот замши ва пойдеворини 
лойихалашдан олдин курилиш майдонида ершуносликка оид кидирув 
утказилиб, курилиш паспорта тузилади. 
Курилиш паспорти уз ичига куйидаги маълумотларни олади: Курилиш 
майдонининг режаси (1:500 ва 1:2000 масштабда), бунда иншоот улчамлари ва 
бургиланган жойлар урни курсатилиши шарт; литологик кирким; грунт 
катламларининг физик-механик хоссалари; курилиш маидонининг сувшунослик 
хусусиятлари; ер ости сувларининг кимёвий хоссалари хакида маълумот; таъсир 
этувчи доимий ва вактинчалик юклари. 

Download 1,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish