Z. O. Nazarova farm atsevtika fan lari d o k to ri, professor


%  yaqin,  yog'ligi  1



Download 5,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet96/536
Sana31.12.2021
Hajmi5,95 Mb.
#279482
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   536
Bog'liq
pdffox.com tibbiyot-tovarshunosligi

20
%  yaqin,  yog'ligi 
1
%  tashkil  etish 
kerak.
K etgut  nosterill  h o ld a  (quruq  ketgut)  q o g 'o z  o 'ram lard a  va 
sterill  (glitserin  va 70%  spirtdan  iborat  konservantli)  am pulalarda 
ishlab chiqariladi. A m pulalardagi ketgut ochilgan zahoti  ishlatilishi 
kerak.  Ipning  uzunligi  1,5—2,5  m ,  y o 'g 'o n lig i  0 ,2 —0,75  m m . 
Uzilish  kuchi  1,4— 11,5  kgs.  K etgutning quyidagi  raqam lari  ishlab
105


chiqariladi:  00,0,  1,  2,  3,  4,  5, 
6
,  7  va 
8
.  R aqam  qanchalik  kichik 
b o ‘lsa,  ip  sh u n c h a lik   in g ich k a  b o ‘ladi.  P erg am e n tli  q o g ‘oz 
o ‘ram lard a  ketgutning  5— 10  iplari  u larning   o ‘lchoviga  q arab  
chiqariladi.  H ar bir am p ulad a  atigi  bitta ketgut  ipi joylashtiriladi. 
O datdagi  ketgutdan  tashqari  am p ulalarda  yana  so ‘rilish  b o ‘yicha 
uzoq  m uddatli  xrom langan  iplar  h am   chiqariladi.
9-rasm.  Ketgutni tayyorlanishi.
0 ‘zbekiston—G ollandiya  “ K etgut-S ilk”  q o ‘shm a  korxonasi 
0 ‘zbekiston  Respublikasi va  0 ‘rta Osiyo m intaqasida  ketgut  ishlab 
chiqaradigan  yagona  korxona  b o ‘lib,  ketgutning  h ar  xil  tu rlarin i 
tayyorlaydi:  o dd iy   ip  va  ja rro h lik   ig n asida  b ir  n e c h a   m a rta  
ishlatiladigan  xrom li  ip  (9-rasm ).  Ignali  ketgut  turli  uzunlikdagi 
ignalar,  og‘ish  radiusli,  ignalarning  egilish  darajasi  va  o ‘tkirligi 
b o ‘y ich a  tu rli  ishlab  c h iq a rila d i.  Ig n asiz  k e tg u tla r  k e sik la r 
k o 'rin ish id a  uzunligi  1,5,  0,75  va  0,45  m  qilib  tayy orlan ad i. 
B uyurtm achi bilan  kelishilgan  holda  ip bo'lagi  1,25,  1,0  va  0,6  m 
b o ‘lishi  m um kin.  Ignali  ketgut  faqat  0,75  m  uzunlikda  ishlab 
chiqariladi.
Ketgutni tasniflashda foydalaniladigan asosiy ko‘rsatkichlardan 
biri  —  ipning  yo‘g ‘onligi.  U shbu  k o 'rsatk ich   m etrik  tizim d a  va 
U SP  tizim ining birliklari  (kalibr)  d a belgilanadi.
106


O rganom etrik  k o ‘rsatkichlarga  k o ‘ra,  ketgut  4-jadval  m a’lu- 
m otlariga  m utanosib  b o ‘lishi  kerak.
4-jadval
Ketgut  tasnifi
Ko‘rsatkich
Ketgut  turi
Tasnif va  me’yor
Ketgutning tashqi 
ko'rinishi
Me’yoriy
Sayqallangan
Sterillangan
Monolit,  yoriqsiz,  o'yiq- 
siz,  g ‘a d ir-b u d irsiz , 
teshiksiz va chuqurchasiz
Ketgutning  tashqi 
ko‘rinishi
Xromlangan
Sayqallangan
Sterillangan
Monolit,  yoriqsiz,  o ‘yiq- 
siz, 
g 'a d ir-b u d irs iz , 
teshiksiz va chuqurchasiz
Ketgut  rangi
Me’yoriy
Sayqallangan
Sterillangan
Tiniq-sariqdan sariq yoki 
tiniq-krem  rangdan tiniq 
jigarranggacha.  Qoramtir 
pigment dog'larva tilim- 
lar boMishiga  yoM  qo‘yi- 
ladi
Ketgut rangi
Xromlangan
Sayqallangan
Sterillangan
Jigarrangdan  qoramtir 
jigarranggacha
K e tg u tn i  ta y y o rla s h   ja r a y o n id a   u   y o g ‘s iz la n tirila d i  va 
sterillanadi.  K etgutni  sterillash  u c h u n   kim yoviy  eritm alard an  
foydalaniladi  (Lyugol  eritm asi), qaynatilganda  u  parchalanadi  va 
buziladi.  U zoq  vaqt saqlanganda ketgut  m ustahkam ligi  kam ayadi 
va  u  yaxshi  tu g un lanm ay d i.  Shu  sab ab d an   ishlatishdan  aw al 
k e tg u tn i  m u s ta h k a m lig i  va  s te r illig i  te k s h ir ila d i.  K etg u t 
h ay v on lard an  
o linishi  sababli  b em o rg a ,  ayniqsa  q ay ta-qay ta 
is h la tilg a n d a ,  a lle rg ik   t a ’s ir  k o ‘rs a tis h i  m u m k in . 
K etg u t 
m ustahkam ligi sintetik  iplarga  n isbatan  p astroq,  shuning uchun 
ketgut  iplarining d iam etri  kattaro q   qilib chiqariladi.
Kalavalardagi ketgut chang,  kuya va kem iruvchilardan  himoya 
q ilin g a n   15°C  h a ro ra td a g i  s h a m o lla tila d ig a n   q u ru q   x o n ad a 
saqlanishi  lozim .
107



Download 5,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   536




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish