З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


лар катта туркуми уз ичига 4 та туркумни олади. Рахитомалар



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

лар катта туркуми уз ичига 4 та туркумни олади. Рахитомалар
(Rachitomai) туркуми ва булардан тошкумир даврида ажралиб чик­
кан стереоспондиллар туркуми (Stereospondyli)HHHr вакиллари хар
хил улчамда (энг катталарининг буйи 5 м га етган) булган. Булар
йирик дарё ва кулларнинг киркокларида яшаган. Лабиринтодонтлар
перм давридан кирила бошлаган ва триас даврига келиб тугаган.
www.ziyouz.com kutubxonasi


108
Примитив рахитомалардан сакровчи думсиз амфибиялар (Salientia) 
катта туркуми пайдо булади. Пастки триас катламларидан примитив 
думсизларнинг цолдик^ари топилган (узунлиги 10 см булган), булар- 
ни проануралар (Proanura) туркумига бирлаштирадилар. Улардан юра дав­
рининг охирларида \озирги думсиз амфибиялар келиб чиккан.
Девоннинг охири, тошкумир даврининг бошларида кандайдир их- 
тиостегидлардан антрокозаврлар (Antrocosauria) туркуми ажралиб чик­
кан. Перм даврининг бошларига келиб булар кирилиб кетади, лекин 
тошкумир даврининг урталарига келиб булардан сеймурияморфлар 
(Seymouriamorpha) ажралиб чикади. Булардан судралиб юрувчилар ке­
либ чиккан, деб фараз килинади.
Девон даврининг охирига келиб ихтиосгегидлардан юпкаумурт-кали 
а м ф и б и ял ар кен ж а си н ф и (L epospondylia) аж ралиб чикади. 
Ю пкаумурткалилар учта туркумга булинади. М икрозауриялар 
(Microsauria) туркуми кичик хайвонлар (буйи 50 см) булиб, \озирги 
тритонларга ва саламандраларга ухшаш булган. Перм даврида яшаган 
микрозауриялардан ^озирги думли ва оёксиз амфибиялар келиб чиккан. 
Нектридиялар (Nectridia) туркумининг вакиллари анча катта (узунлиги 
100 см) булган. Аистопода (Aistopoda) туркумига кирганлари анча ки­
чик (узунлиги 20-50 см) хайвонлар булиб, гавдаси илонсимон, оёкла­
ри булмаган. Бу охирги иккала туркум вакиллари пермнинг охирига 
келиб ном-нишонсиз кирилиб кетади.
Шундай килиб, перм даврида стегоцефалларнинг купчилик rypyjyia- 
ри кирилиб кетади ва баъзи гуруэутри триаснинг охиригача яшайди. Сте­
гоцефалларнинг бундай тез кирилиб кетишига биотопик сабаблар булган. 
Пастки перм ва тошкумир даврларида иссик ва нам иклим булган. Фа- 
Катгина устки перм ва триасда иклим бироз 
КУРУК 
ва иссиклашган. Аввал 
айтганимиздек, тошкумир даврининг урталарида биринчи судралиб 
юрувчилар — сеймурияморфлар пайдо булган. Булар мураккаб феъл- 
атворга эга булган, шу сабабли стегоцефалларни сикиб чикара бошлаган 
ва улар яшаган му^итни (биотопни) эгаллаган.
Хозирги амфибиялар бошдан кечирган энг му\им узгаришлардан 
бири корин ва бош косаларининг купчилик суякларини йукотишидир.
Амфибияларнинг казилма гурух^арини х^м, \озирги туркумларини 
^ам ^исобга олиб тузилган систематикаси куйидагича булади: 

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish