З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Цикллилиги
Буларда сутка ва 
фасл цикллилиги бор. Тинч ва 
фаоллик даврлари турри тартиб би­
лан алмашиниб туради. Амфибия- 
ларга йил ёки сутканинг факат бир 
к;исмидагина яшаш учун кулай на- 
млик билан температура шароит- 
лари буладиган ерларда хаёт кечи- 
ришга имкон берилади.
Сутка цикллилиги сувда ва 
курукликда яшайдиган турларида 
Хар 
хил булади. Курбакалар, буз 
бацалар ва тритонлар каби КУРУК- 
ликда яшайдиган турлари кечаси фаол хаёт кечиради. Жерлянкалар, 
яшил бацалар ёзда сутка давомида фаол хаёт кечиради.
Йиллик цикллилиги хар хил температура ва намлик шароитларида 
турлича булади хамда хаёт шароити йил мавсумининг кескин узгаришига 
боглик,. Температураси ва намлиги доимо бир хил буладиган тропик 
урмонларда тугри угадиган фасл цикллилиги булмайди. Тропик сахро ва 
саванналарда температура доимо юкрри булиб, ёгингарчилик билан xypF- 
окчилик даврлари тез-тез алмашиниб турганлигидан, йиллик цикллилик 
як^ол куринади. Кургок^илик даврида амфибияларнинг курукдикда яшай- 
диганлари уйкуга кетади. Бу ёзги уйкуга кетиш дейилади.
Субтропик урмонлардан температура мавсумга к,араб анча узгариб 
турадиган кутблар томонига борган сари энди намлик эм ас, бал-
75-расм. Одатдаги тритоннинг
ривожланиши: 1—зиготалар, 2 —тухумдан
чициш вацтидаги итбалик;, 2а—уша
итбаяикнинг остидан куриниши, 3—от з
тешиги ва ташк,и жабраларнинг пайдо
булиши, 4—олдинги оёщларнинг пайдо
булиши, 4а—ташци жабранинг тузилиши,
5~орк;а оёцнинг хрсил булиши, 6—ташщи
жабралар ва сузгич палпаларнинг
йщолиши, 7—>\урукликка чищиш даври.
www.ziyouz.com kutubxonasi


102
ки температура фасл цикллилига таъсир курсатадиган асосий омил булиб 
Колади: бу уринда кишки уйцуга кетилади.
Бизнинг шароитимизда уртача суткалик температура 8-12° С га 
пасайса ва кечаси +3+5° С булса, амфибиялар кишлаш жойларига 
к;араб куча бошлайди, октябр ойларидан бошлаб кишлаш жойларига 
бориш учун килинган миграцияда баъзи турлар бир неча километрга 
бориши мумкин. Яшил бацалар сувда (дарё, арик, кул) гала булиб 
чукур, музламайдиган жойларда (тош остида, сувутлари орасида ёки 
лойга кумилиб) кишлайди. Курбакалар, жерлянкалар, тритонлар, са- 
ламандралар чукурликларда (курукликда), кемирувчиларнинг уяси, 
илдиз чириндиларида, тош ва тунка остида кишлайди. К,ишда амфи­
бияларнинг модцалар алмашинуви жуда сусаяди, сув ажралиш кама- 
яди ва хоказо.
Кургок;чилик ва каттик кишлар амфибияларнинг сони кескин ка- 
майишига олиб келади.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish