З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet52/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

килиш органлари 
(47-расм). Купчилик суякли баликларнинг озик 
тутишида, асосан иккиламчи жар иштирок этади. Тишлари, одатда яхши 
ривожланган ва жагаро, устки жар, тиш, танглай 
ва 
димор
 
суякларига 
бирикади. Тишлар умр буйи алмашиниб туради. Тиллари йук. Огиз бушлита 
асга-секин торайиб, хдлкумга утади. Огаз ва э^лкумнинг шилимшик пардаси 
безлари ферментсиз суюклик ажратади. Бу озикютишни енгиллаштиради. 
Халкум кизилунгачга, кизилунгач эса ошкозонга очилади. Ошкозонда оксил 
пепсин ферменги ёрдамвда парчаланади. Ичакнинг олдинги кисмида купчи­
лик суякли баликларда пилорик усимталар булади. Чунки суякли баликлар 
купчилигининг ичагида спирал клапан булмайди. Пилорик усимталар спи­
рал клапан сингари ичакнинг сурилиш юзасини кенгайтириш учун хизмат 
Килади. 
Ичак бушлиганинг олдинги кисмига ошкозоности бези ва ут пу- 
фагининг чикариш йуллари очилади. Суякли баликларнинг жигари тогай- 
ли баликларнинг жигаридан анча кичик ва тана массасининг 1-8% ини 
ташкил этади. Кррин бушлиганинг орка кисмини тулдириб турадиган хаю 
пуфакчаси бор. Унинг ичида азот, С 0 2 ва 0 2 булади. Лекин энг купи 
азотдир. Хазо пуфакчаси кенгайганда баликнинг солиштирма огирлиги 
камаяди, пучайганда эса ортади, бу гидростат аппарат хисобланади.
Нафас олиш органлари 
туртта олдинги жабра ёйларига урнашган 
турт жуфт бутун жабрадан ташкил топган. Яна жабра 
копкорининг
ички томонида тилости ёки чала жабра хам булади. Жабралараро тусик 
булмайди. Шу сабабли жабра япроклари факат жабра ёйларига бири-
47-расм. Ичи ёрилган олабут бапши: 1—жабра, 2 —юрак, 3 —жигар,
4—сузгич пуфаги, 5 —тапок,, 6—тухумдон, 7—ошцозон, 8—пилорик усимталар,
9—ичак, 10—сийдик пуфаги, 11—орца чицарув тешиги, 12—сийдик-таносил
тешиги, 13—жабра ёйлари нинг япроклари.
www.ziyouz.com kutubxonasi


67
кади. Суякли баликдарда жабраларни ва халкумни ташки томондан жабра 
крпкрга ёпиб туради.
Нафас олиш механизми жабра крпкргининг кутарилиши ва пастга 
тушиши туфайли амалга ошади (32-расм).
К,он айланиш системаси. Хамма суякли баликдарда вена синуси була­
ди. Бу юрак булмасига, юрак булмаси эса юрак коринчасига очилади. 
Суякдор баликдарда артериал конус йукрлиб кетади. Кррин аортасининг 
юрак коринчасига якин жойи кенгайиб, 
аорта сут ниии
(bulbus aortae) 
Хосил килади (48-расм). Аорта сугони силлик; мускулли булиб, юрак 
сингари мустакдл равишда уриб тура олмайди. Кррин аортасидан турт 
жуфт жабрага олиб келувчи артериялар чикади ва жабра япрок^арида 
ювилиб, оксидланади. Артериал кон жабра япрок^аридан олиб кетувчи 
(бу хам турт жуфт) артерияларга йигилади, булардан орка аорта илдиз- 
ларига тупланади. Аорта илдизлари олдинги томондан уйку артериялари- 
ни ажратиб, кейинги томонда кушилади ва ток; орка аортани хосил килади. 
Уйку артериялари хам кушилиб, суякли баликдарга хос булган бош дои- 
рани хосил килади. Ток орка аорта умуртканинг ости буйлаб дум артери­
яси билан тугайди (48-расм).
Дум вена гавда бушлигига кириб, чап ва Унг буйрак копка венала­
рига (v. portae renalis) ажралади. Лекин бу вена купчилик суякли ба-
■19

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish