З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

т и п и к
 
вакил булиб киради.
Зоюрасимон баликлар туркуми — Cypriniformes.
Бу баликлар учун 
шу нарса характерлики, уларнинг хаво пуфакчалари бир-бирига хара­
катчан бириккан учта суяк занжир — Вебер аппарати билан ички 
кулокка кушилган. Унинг вазифаси хаво пуфакчаси сезган сув боси- 
мини мувозанат органга утказишдан иборат.
Бу туркумга 5 мингга якин тур баликлар киради ва купгина турла­
ри асосан чучук сувларда яшайди. Зогорасимон ёки карпсимонлар 
туркумига иккита асосий оила киради.
Зогора баликлар ёки карплар (Cyprinidae) оиласи биздаги чучук сув­
ларда яшайдиган баликларнинг куп кисмини ташкил этади. Жагларида 
тиши булмайди, орка жабра ёйларида яхши тараккий этган халкум тиш­
лари булади. Бу оилага кизил куз (Rutilus rutilus), леш (Aeramis brama), 
зогора балик (Cyprinus carpio) каби баликлар вакил булади. Зогора балик­
лар жахонда овланадиган баликларнинг 4,5% ини ташкил килади.
Лаккалар (Siluridae) оиласига кирувчи баликларда хакикий тан­
гача булмайди, баъзиларида суяк тикан булиши мумкин. Жагларида 
тишлари бор, купинча узун муйлови булади. Бизда одатдаги лакка 
(Silurus glanis) кенг таркалган.
Илонсимон баликлар туркуми — Anguilliformes.
Бу баликлар гавда­
сининг узун ва илонсимон булиши, корин ва баъзан кукрак сузгич
www.ziyouz.com kutubxonasi


54
Ка нот л ар и булмаслиги билан характерланади. Типик вакили одатдаги 
илонбалик; — угор (Anguillu anguklla) булиб (35-расм), унинг кизикар- 
ли томони шундаки, бу балик; икра ташлаш учун чучук сувдан (дарёдан) 
денгизга утади ва денгизда зиготадан хаётининг учинчи йилида личин­
ка чикади ва Европа киргокларига келади (36-расм).
Чуртансимонлар туркуми — Esociformes.
Бу баликлар чучук сувларда 
яшайди, узунлиги 1,5 м га, массаси 35 кг га етади. Йирткич булиб, 
майда, овланмайдиган баликлар билан озикланади. Вакили чуртан 
балик (Esox lucius^np (35-расм).
Олабуга-чуртансимонлар туркуми
— 
Percesoces.
Бу туркумга хаво 
пуфакчалари ёпик булган, Крра денгизда яшайдиган ва овланадиган 
кефал (Mygil), кукрак сузгич канотлари узун булган учар балик 
(Exocoetus) (35-расм), жаги жуда узун буладиган сарган (Belone), 
дарахтларга хам чика оладиган анабас (Anabas^ap киради. Гамбузия 
(Gambusia) балиги хам (б^йи 5 см) шу туркумга киради. Гамбузия 
безгак чивини личинкасининг кушандаси булга ни учун Кавказда ва 
Урта Осиёда иклимлаштирилган.
Тиканбалщсимонлар туркуми — Gasterosteiformes.
Тиканбаликлар шур 
ва чучук сувларда яшайдиган майда баликлар хисобланади. Орка сузгич 
Канотининг олдинги кисми уткир тиканга айланган, корин сузгич канот­
лари эса бир жуфт тикан куринишида булади. Бу туркумнинг типик 
вакили уч тиканли тиканбалик (Gasterosteus aculeatus)flHp (35-расм).
Тутамжабралилар туркуми — Lophobranchii.
Бу баликларнинг жаб­
ра япроклари бир тутам булиб йигилган, гавдаси суяк пластинка 
(панцир) билан копланган, 

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish