З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

(Polyodontidae)HHHr 
хозир иккитагина тури 
бор. Булардан бири эшкакбурун 
(Polydon spathula) 
Миссисипи дарёсида 
яшайди, буйи 
2 м, 
огирлиги 
75 
кг келади. Иккинчиси псефур 
(Psephurus
gladius) 
Хитойнинг Янцзи дарёсида яшайди ва буйи 
7 м 
га етади.
Осетрсимонлар, асосан шимолий яримшарда таркалган булиб, куп 
турлари кимматбахо ва сифатли гушт хамда кора икра беради.
Суякли ганоидлар катта туркуми — Holostei
Бу баликлар анча содца тузилган булиб, мезозой эрасида кенг 
тар-калган. Ичагида спирал клапан, юрагида артериал конус булади. 
Устки энгса суяги ривожланмаган.
Хозирги даврда яшаётган суякли ганоидлар катга туркуми кайманлар 
ёки панцирли чуртанлар (Lepidosteoidei) ва амиялар (Amioidei) туркумла- 
рига булинади. Улар Шимолий Американинг чучук сувларида таркдлган.
Кайман баликлар туркуми
— 
Lepidosteoidei.
Бу туркумга 6-7 турни 
Уз ичига олган кайман баликлар ёки панцирли чуртан 
ypyFH 
(Lepi- 
dosteus) киради (35-расм). Буларнинг умуртка танаси олдинги томон­
дан бУртиб чиккан, орка томондан ботиб кирган, яъни опистоцел 
типда булади. Унинг териси ромб шаклидаги ганоид тангачалардан 
иборат панцир билан копланган. Баъзиларининг буйи 3-4 м га, масса­
си 150 кг га етади. Йирткич балик хисобланади.
Амиялар ёки ло щ а балицлар туркуми — Amioidei.
Хозирги замонда 
бу туркумнинг ягона тури амия ёки лойка балик (Amia са1уа)дир (27, 
35-расмлар). Амиянинг умуртка танаси бошка баликлардаги сингари 
амфицел булиб, гавдаси суяк тангача билан копланган. Гавдаси 60 см га 
етади, бу балик хам йирткич хаёт кечиради.
Суякдор баликлар катта туркуми — Teleostei
Шуълаканотли баликларнинг асосий кисми суякдор баликлар катта 
туркумига мансуб булиб, хозирги замонда яшаётган баликларнинг 
Карийб 95% ини ташкил килади. Буларнинг териси суяк тангача би-
www.ziyouz.com kutubxonasi


52
35-расм. Баликлар: 1—плашли акула, 2—куппак акула, З —болга бамщ, 4—денгиз
фариштаси, 5—акула тухуми, 6—акуланинг бош скелети, 7—плакоид тангача,
8-9—тиканли скат, 10—электр скати, 11—арра балик;, 12—европа химераси,
13—химеранинг бош скелети, 14—латимерия, 15—цератод, 16—протоптерус,
17—лепидосирен, 18—цератоднинг мия чутиси, 19—цератоднинг кукрак сузгич
Kflmmu, 20—купк,анот, 21 —купк,анотнинг кукрак сузгич цаноти, 22—осетр,
23—севрюга, 24—амударё филбуйини, 25~к,ошик,бурун, 26—кайман балши,
27—амия, 28—сельд бапит, 29—лосос балиги, 30—леш, 31—плотва, 32—лак,к,а,
ЗЗ—илонбалик,, 34—илонбалик, личинкаси, 35—чуртан, 36—кефал, 37—учар
балщ, 38—тикан балик;, 39—денгиз отчаси, 40—денгиз нинаси, 41—ела,
42—скумбрия, 43—ёпиищок, балик;, 44—тиканли буча балик;, 45—камбала,
46—треска, 47—налим, 48—тиканк,орин, 49—кузовок, 50—денгиз шайтони.
www.ziyouz.com kutubxonasi


53
лан копланган, думи гомоцеркал типда, цазгичи, ичагида спирал кла- 
пани, юрагида артериал конуси булмайди. Сузгич канотлар скелети анча 
редукцияланган (скелетига каралсин).
Суякдор баликлар катта туркуми 40 та туркумга булинади, куйи- 
да шулардан энг мухимларини куриб чикамиз.
Сельдсимонлар туркуми — Clupeiformes.
Сельдсимонлар энг содда су­
якдор баликлар булиб, буларнинг бош скелетининг анча кисми тогай- 
дан тузилган. Сузгич канотларининг шуълалари юмшок ва бугимли булади.
Бу туркумнинг сельдлар (Clupeidae) ва лосослар (Salmonidae) оила- 
лари (35-расм) диккатга сазовордир.
Сельдлар оиласига денгизларда яшайдиган 160 га якин тур балик­
лар киради. Улар дунёда тутиладиган баликларнинг 37% ини ташкил 
Килади. Сельддарга типик вакил килиб шимолий ва Узок Ш арк ден- 
гизларида яшовчи шимол сельди (Clupea harengus), Каспий денгизида 
таркалган пузанок (Caspialosa caspia), шпротлар (Sprottus) ва килька 
(С1ирюпе11а)ларни олиш мумкин.
Лосослар оркасида елка ва дум сузгич канотлар орасида скелетсиз ён 
сузгич канот булиши билан харакгерланади. Бу оилага уткинчи баликлар 
киради. Бу баликлар гушти ва кизил икраси учун овланади. Буларга ши­
мол денгизларида яшовчи одатдаги лосос ёки семга (Salmo salar), кул ва 
сой сувларида яшайдиган гулмой, яъни форел (Salmo trutta), Узок Ш арк 
денгизларида ва чучук сувларда яшайдиган кета (Oncorhynchus keta) ва 
горбуша (Oncorhynchus gorвuscha)лap 

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish