З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Жагсизлар булими — Agnathae



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Жагсизлар булими — Agnathae
Ж агсизлар умуртцали х ай во н л ар н и н г энг соддаси булиб, бу­
лар силур даврида анча кенг тарцалган цалцондорларни ва хозир­
ги давр-да яш аётган тугаракогизлиларни уз ичига олади. Буларда 
хорда умрбод сацланади ва гавд ан и н г асосий т ая н ч уци булиб 
хизм ат цилади. М ия цутиси ва юз скелети то гай д ан тузилган. 
Огзи сурувчи типда булиб, харакатчан жаглари йуц. Ж уфт харакат 
о р г а н л а р и хам б у л м ай д и . Б у р у н т еш и ги б и т т а , т о ц , и ч ки
цулогида ф ацат и кки та, хатто битта я р и м о й си м о н най бор. 
Х алцум нинг девори да 7-20 ж уф т ж абра ёри ц лари бор. Ж абра 
ёри цларига ж ойлаш ган ж абра я п ро ц л ари эн то д ер м ад ан х°си л 
булган, шу сабабли буларни и ч к и ж абрали лар (E n to b ra n c h ia ta ) 
ва балицларни таш ци ж аб р ал и лар (E c to b ran ch ia ta), деб атай ди - 
лар ва уларга царш и цуядилар.
www.ziyouz.com kutubxonasi


26
Тугаракогизлилар синфи — Cyclostomata
Умумий тавсифи. 
Тугаракогизлилар умурткали хайвонлар ичида энг 
кдцимгиси ва оддийсидир. Буларнинг териси ялангоч булиб, бир хужай- 
рали шилимшик, модца ишлаб чикарувчи безларга бой булади, жуфт 
сузгич канотлари булмайди, гавдаси узун чувалчангсимон шакл-га эга. 
Огиз тешиги огазолди воронкасида жойлашган. Жаглари йук,. Бош ске­
лети тогайдан ташкил топган. У к, скелетини хорда ташкил килади. Хорда 
ва орка мияни бириктирувчи тукимали парда ураб туради. Нафас олиш 
органи 5-16 жуфт энтодермал жабра халтапаридан иборат, х^кик^й тишлар 
йук,, уларнинг урнига шох (мугуз) тишлар булади. Бурун тешиги битта. 
Тугаракогизлилар тулик ёки чала паразитлик кдлиб озикланиш усулига 
утганлиги сабабли хозиргача яшаб келган, бу уларнинг бутун тузилишида 
из к;олдирган.
Систематикаси. 
Тугаракогизлилар синфига хозирги замонда яшов­
чи умурткдлилардан 38-45 тур хайвон киради ва булар иккита кенжа 
синфга бирлаштирилади: миногалар — Petromyzones; миксиналар — 
Myxini. Миногалар кенжа синфи битта миногасимонлар туркумини 
(Petromyzonisormes) ва битта миногалар (Petromyzonidae) оиласини 
уз ичига олади. Бу оилага 7 
ypyF 
ва 20-24 тур киради. Булар денгизлар- 
нинг чукурлашган жойларида ёки дарёларда яшайди. Типик вакиллари 
б^либ буйи 1 м гача борадиган денгиз миногаси (Petromyzon marinus), 
каспий миногаси (Caspiomyzon vahneri), дарё миногаси (Lampetra 
fluviatilis) каби турлар хисобланади. Миногалар чала паразитлик кдлиб 
^аёт кечиради.
М и к с и н а л а р к ен ж а с и н ф и хам би тта м и к с и н а с и м о н л а р
(Myxininiformes) туркумини ва иккита миксиналар (Mixinidae) хамда 
бделлостомалар (Bdelestomidae) оилаларини бирлаштиради. Микси- 
наларнинг жабра халталари ташки йуллари териости найига йигила- 
ди ва ташкарига битта теш ик билан очилади. Бделлостомаларда эса 5- 
16 жуфт жабра тешиклари муста кил ташкарига очилади. Туркумга 18 та 
тур кириб, бу 5 та 
ypyFra 
бирлаштирилади. Булар денгизларда 400-500 
м чукурликда яшайди ва тулик паразитлик килиб хдёт кечиради. Уларнинг 
буйи 50-60 см га етади.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish