З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


III. Умуртцалилар Vertebrata ёки бош скелетлилар — Craniata



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

III. Умуртцалилар Vertebrata ёки бош скелетлилар — Craniata
кенжа типи
Умумий тавсифи. 
Умуртцалилар хордалилар типи ичида юцори та­
рацций этгани хисобланади, шу сабабли юксак хордалилар деб атала­
ди хамда тубан хордалилар (пардалилар ва бош скелетсизлар кенжа 
типлари)га царши цуйилади. Тубан хордалилар утроц ёки пассив хара­
кат цилиб хаёт кечирадиган, сув оцими билан кирган озицларни филь- 
трлаб, пассив равишда озицланадиган ва бошца жинснинг булиш- 
б у л м асл и ги га ц ар ам ай , ж и н си й м ахсулотларин и сувга таш лаб 
у р ч и й д и ган хай во н л ар булса, ум уртцалилар ж и н сл ар и н и хам,
www.ziyouz.com kutubxonasi


25
озицасини \а м узи фаол равишда ахтарибтопадиган, озицасини 
ofh

органлари билан тутиб оладиган \айвонлардир. Фаол озицланишда ози- 
цани излаб топади, улжасини цувлаб ушлайди, ушлагандан ке-йин хатто 
майдалайди ва чайнайди. Бу хол хазм цилишни осонлаштиради. Фаол 
озицланишга утиш харакат кучайишига ва харакат органларининг цай- 
та тузилишига олиб келади, лекин принципиал схема сакланади. Хорда 
токай, суякдан ташкил топган умуртца погонаси билан алмашинади, 
озицни тутувчи ва майдаловчи жаглар билан цуролланган ва бош мия- 
ни химоя цилувчи бош скелет пайдо булади, жуфт сузгич цанотлар ёки 
жуфт оёцлар ва уларнинг камарлари хосил булади. Умуртцалиларни ту- 
бан хордалилардан ажратиб турадиган ана шу жуда мухим биологик 
хусусиятлар уларнинг бирмунча юцори тузилганлигидандир. Бу уларда 
сезув ва харакат органлари, бош миянинг мавжудлиги билан ифодала- 
нади. Умуртцалиларнинг устки ёйлари цушилиб, орца мияни ураб тура­
диган орца мия каналини хосил цилади, пастки ёйлари эса цовургалар 
билан бирлашиб, ички органларнинг химоя жойига айланади. Нихоят, 
цонни гавдага хайдаб турадиган юрак хамда парчаланиш жараёнида хосил 
буладиган кераксиз махсулотларни жадал ажратиб турадиган ва мурак­
каб тузилишга эга булган буйрак ривожланади. Айтилганлар асосида 
умуртцалиларнинг феъл-атвори ва турлар ичидаги муносабатлари му- 
раккаблашади, купайишнинг самарадорлиги ошади ва улим камаяди. 
Умуртцали хайвонлар цаторида пуштдорлик камайиб, наел цолдириш 
учун кураш кучаяди.
Юцорида айтилган юксак хаётчанлик белгилари умуртцали хайвон- 
ларнинг кенг ва хилма-хил хаёт мухитида тарцалишига имкон берди. 
Умуртцали хайвонларнинг хозир яшаб турган турларининг умумий сони 
43 мингга яцин.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish