З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Сувда ва курукликда яшовчиларнинг келиб чи^иши ва эволюцияси



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet81/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Сувда ва курукликда яшовчиларнинг келиб чи^иши ва эволюцияси
Амфибияларнинг келиб чикиши эволюцион жараёнда катта а^ами- 
ят касб этади. Бу хрлатда биз факат янги бир синф пайдо булишини 
эмас, балки умурткали х1айвонларнинг янги му\ит шароитига, КУРУК- 
ликка чикишини курамиз. Умурткалиларнинг сув му\итидан КУРУ К­
www.ziyouz.com kutubxonasi


105
лик мухитига чициши уларнинг янги турли-туман шароитга дуч кели- 
шига сабаб булди. Бу холат мураккаб эволюцион тарак^иёт йулига ва уз 
навбатида, юкори умурткалилар: судралиб юрувчилар, кушлар ва 
сутэмизувчиларнинг пайдо булиши га олиб келди.
Умурткали хайвонларнинг сув мухитидан цурук^икка яшаш учун 
утиши уларнинг икки асосий йуналишга мослашишини талаб килар 
эди: атмосфера кислороди билан нафас олиш ва катти к; субстратда 
харакат килиш. Бошкача айтганда, жабра билан нафас олиш упка билан 
нафас олишга, сузгич канотлар билан харакат килиш органлари катгик 
субстратда таянишга мослашган куп ричагли беш бармокли харакат орган- 
ларига айланиши зарур булган.
Атмосфера кислородидан фойдаланиш баликлар ичида сувда кислород 
етишмаганда хар хил йуллар билан борган, лекин бу \ол девон даврида 
яшаган кафгканотли баликлар томонидан самарали хал килинади, яъни 
Упка хосил булади, иккинчи кон айланиш доирасининг муртаги, жуфт 
сузгич канотлари асосининг гуштдорлиги, унинг скелетинингузига хослиги, 
хоаналарнинг пайдо булиши шулар жумласидандир.
Девон даврида яшаган кафгканотли баликлар (Rhipidistia) нисбатан 
катта баликлар булган (узунлиги 50-150 см) ва йирткич хаёт кечирган 
(77-расм). Бу баликларнинг кучли мускулга эга булган жуфт сузгич канот­
лари, уларнинг узига хос ички скелети сув куриб ёки саёз булиб колган- 
да уларнинг бошка сув хавзаларига утишига имкон яратиб берган.
Устки девон даврида чучук сувларда яшовчи кафгканотли баликлар- 
дан энг биринчи амфибиялар — ихтиостегидлар (Ichthyostegalia) аж- 
ралиб чиккан. Уларнинг колди клари Гренландияда устки девон катлам- 
ларидан топилган. Бу хайвонлар ташки куринишига кура хозирги дум- 
ли амфибияларга анча Ухшаб кетади (77-расм). Булар баликлар билан 
амфибиялар Уртасида оралик Уринни эгаллаган хайвонлар булган. 
Ихтиостегидларнинг олдинги ва кейинги оёклари беш панжали тип- 
да булган, хар бир панжаси 5 та бармок билан тугаган. Олдинги оёкла- 
рининг камар скелети бош скелет билан богланмаган, чанок камари 
хали умуртка погонаси билан кУшилмаган. Бу хайвонларда упка булиб, 
огиз-халкум ёрдамида хаво ютилган.
Ихтиостегидлар курукликда яшашга мослашиши билан бир катор- 
да, хали баликларга хос белгиларни хам саклаб колган: бош скелети 
кафтканотли баликлар бош скелети сингари кучли копловчи суяк­
лар билан копланган, думлари балик думига ухшаш, дум булакла- 
рини суяк нурлар ушлаб турган. Ж абра копкогининг рудименти сак- 
ланган. Ш унингучун хам швед палеонтологи Е.Ярвик ихтиостегид- 
ларни «туртоёкди баликлар» деб атаган.
Бу хусусиятлар ихтиостегидларга девон даврининг охирида кафт­
канотли баликларни чучук сувлардан сикиб чикара бошлашига ва сув 
бушшаги нам жойларни эгаллаб олишига имкон берди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


106
77-расм. Девон даврида яшаган кафтцанотли балик, (Eustnenopteron) —А;
амфибия (Ichtyostega)—E.
Устки девонга келиб ихтиостегидлар амфибияларнинг, аввало, ик­
кита кенжа синфига — юпцаумуртцалилар (Lepospondyli)ra ва ёй- 
умуртцалилар (Apsidospondyli)ra бош бугин беради. Булар тошкумир 
даври давомида цуруцлик фаунасининг хукмдори булганлар (78-расм) 
ва чучук сувдан кафтцанотли балицларни бутунлай сициб чицара бош- 
лаганлар. Палеозой эрасида яшаган амфибиялар, уларнинг таксономик 
хдпатидан цатьи назар, стегоцефаллар ёки косабошлилар деб аталади, 
чунки уларнинг бош скелети фацат теридан \осил булган цопловчи 
суяклар билан цопланган, бурун тешиклари, кузлари ва тепа органи 
учунгинатешиклар булган (79-расм). Баъзи бир стегоцефалларнинг бугун 
териси балицларникидек тангачалар билан цопланган, бошцаларининг 
тери суяклари танани фацат цорин томонида панцир х,осил цилиб сац- 
ланган.
Ёйумуртцалилар, Уз навбатида, тубандаги иккита катта туркумга 
булинган: Л абиринтодонтлар (L abyrinthodontia); Сакровчилар 
(Salientia). Лабиринтодонтларнинг тишлари ташци юзаси мураккаб 
шохланиб кетган эмал бурмаларидан ташкил топган. Лабиринтодонт-
www.ziyouz.com kutubxonasi


107
78-расм. Амфибияларнинг шажара дарахти.
79-расм. Стегоцефалнинг бош скелети:
1
—кейинги тепа суяги, 2 —тепа суяги,
3—пешона суяги, 4—бурун суяги, 5~жаь-
оралик, суяги, 6—устки жаг суяги, 7—пе-
шонаолди суяги, 8—кейинги пешона суяги,
9—кузорти суяги, 10—ёнок, суяги, 11—тан­
гача суяги, 12—квадрат-ёнок, суяги, 13—бу­
рун тешиги, 14—тепа органи учун тешик.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish