З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet69/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Хазм килиш органлари. 
Хозирги замонда яшаётган хамма амфибиялар 
вояга етганда хайвонлар билан озикланади. Улар турли умурткасиз 
Хайвонлар, ёш баликдар, хатто итбаликлар, сувда яшовчи кушларнинг
www.ziyouz.com kutubxonasi


91
жужалари, сувга тушган майда кемирувчи­
лар билан озикданади. Улжасини тутиб олиш 
усуллари нисбатан бир хил. Оёкризлар 
ХИД-
лаш ва сезиш органлари ёрдамида, думли- 
лар куриш ва \идлаш органлари оркали 
озика топади. Ушлаш жаглар ёрдамида ба- 
жарилади. Думсизларда улжа секин юриб 
сакраш ёки пойлаш оркали ушланади. Бу­
нинг учун улжани тилига ёпиштириб олади 
ёки жаглари билан тугади.
Озик, аввал сербар огиз бушлигига ту­
шади ва ундан К,изилунгачга утади. Тиш- 
3-евстахиев найлари, 4-%ш<илд01<
лари майда конус шаклида булиб, жаг- 
ёРи™> 5-димои суягидаги тишлар,
оралик, устки жаг, ТИШ, ДИМОГ ва баъзи- 
6~ноюра парда, 7-куз.
ларида хатто танглай суякларида жойлашган. Курбакаларда тиш булмайди. 
Думли ва оёксизларнинг гУштли тили огиз-халкум бушлигининг та- 
гига бирикади ва огиздан маълум даража чикиб туриш кобилиятига 
эга. Думсизларда тил огиз бушлигининг тубида жойлашади ва ташка- 
рига анча чузилиб чик,а олади. Тилнинг асоси огиз тубининг олдинги 
кисмига бириккан булади, тинч холатда унинг учи оркага, яъни \ал - 
Кумга караб туради (65-расм).
Танглайнинг олдинги кисмида отз-^алкум бушлигига жуфт ички бурун 
тешиклари — хоаналар очилади. 0™з-халкум бушлиганингтепа кисмида 
сулак безлари бор. Сулак безининг таркибида парчаловчи ферментлар йУк, 
бу без огиз бушлигани хуллаш ва озикни ютишини осонлаштириш учун 
хизмат килади. Озикни ютишда куз хам ёрдам беради. Унча узун булмаган 
Кизилунгач 
(oesophagus) ошкозонга (gaster) очилади (66-расм). Ошкозон- 
дан ун икки бармокди ичак (duodenum) чикади ва номаълум холда ингичка 
ичакка (illeum) очилади, бу, уз навбатида, сербар туф и ичакка (rectum) 
угаци. Туфи ичак клоакага очилади. Амфибияларнинг ичак найи узаяди ва 
гавда узунлигидан 2-4 марта ош ик булади. Уч паллали жигарнинг (hepar) 
Урта палласида уг пуфаги бор. Ут йули Ун икки бармокпи ичакка очилади. 
Ошкозоносги бези ошкозон билан ун икки бармокли ичак орасида жой­
лашган, бунинг чикариш йули ут йулини ураб олади ва секретлари кУши- 
лади. Ошкозоннинг пастки учига талок (lien) жойлашади ва бу ерда кон 
Хосил булади.
Амфибияларнинг суткалик озик рациони гавда массасининг 10-40% 
ини ташкил килади. Озикнинг хазм булиши учун 8-12 соат вакг талаб 

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish