З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси



^
Ш
щ :5 усимта, 5~ковурга, 6—остист
усимта, 7—хорда.
26-расм. Акула (I-Ш) тана умурт-
Каларининг ривожланиши:
1—устки ёй, 2—пастки ёй,
3—умуртка танаси, 4—кундаланг
лик, пластинкалар урнашган. Тана булимида устки ёйларнинг учи узаро 
кушилиб, остист усимталар хосил килади ва хосил булган найнинг 
ичида орк,а мия жойлашади. Пастки ёйлар тана булимида кундаланг 
усимталар хосил килса, дум булимида кушилиб, гемал най хосил була­
ди. Кундаланг усимталарга ковургалар (costa) бирикади. К °вУРралаР та_ 
нани устки ва ён томондан чеклаб туради.
Тогайли баликларнинг бош скелети барча жагогизлиларнинг бош ске­
лети сингари мия кугиси скелети ва висцерал скелетга булинади. Мия 
Кутиси 
скелети (neurocranium) тогай кугига ухшаб бош мияни хамма 
томондан ураб туради; мия кугисининг тепаси бириктирувчи тукима билан 
тортилган ва кичкина фонтанел (тешик) булади. Бош миянинг орка то­
мондан мухофаза этадиган энгса булими бор, бу булимда энгса тешиги 
(foramen occipitale) булади.Мия кугисининг олдинги учида казгич булади 
ва бу 
тумшукни ушлаб туради. 
Казгачнинг кейинги учида жуфт хидлаш 
капсулалари, кейинги ён деворларида жуфт эшитув капсулалари жойла­
шади. Куз соккалари куз косаларининг ичида жойлашади (27-раем).
27-расм. Акуланинг бош скелети: 1—цазгич, 2 —^идлов капсуласи, 3 —куз косаси,
4 —эшитув капсуласи, 5 —энгса булими (1 -5 —мия кутиси), 6 —танглай-квадрат
тогайи, 7—Меккел тогайи, 8 —гиомандибуляре тогай, 9—гиоид, 10—тилости ёйининг
копула то гай и, 11—жабра ёйлари, 12—жабра нурлари, 13—лабт огайлари
(6-13—висцерал скелет), 14—ж a t бут ми, 15—боглагич.
7
ю

12 
А
www.ziyouz.com kutubxonasi


42
Висцерал скелет (splanchnocranium) уч булимга: жар ёйи, тилости 
ёйи ва жабра ёйларига булинади. Жар ёйи икки жуфт торайдан хосил 
булади. Устки жуфти танглай-квадрат (palato-quadratum) тогайи дейи­
лади ва устки жар вазифасини бажаради; пастки к,исми Меккел тогайи 
(cartilago Meckeli) дейилади ва бу пастки жаг вазифасини бажаради. Жаг 
ёйининг олдинги кисмида 1-2 жуфт майда лаб тогайлари булади. Тилости 
ёйи иккита жуфт ва битта ток, тогайлардан ташкил топган. Устки жуфт 
тогайи (hyomandibulare) устки томони билан мия кугиси эшитиш булимига 
бирикади. Пастки жуфт тогайи гиоид (hyoideum) дейилади. Булар узаро 
ток, копула (copula) тогай орк,али туташади. Тил-ости ёйининг устки 
элементи — гиомандибуляренинг мия кутиси ор-к;али кушилиши 
(осилиши) гиостилик тип кушилиш деб аталади. Плашли акулаларда 
амфистилик усулда осилади, яъни гиомандибуляре ва танглай-квадрат 
тогайларининг учлари мия кутисининг остига ёпишиб туради. Тилости 
ёйининг кейинги томонида 5-7 жуфт жабра ёйлари жойлашади. Бу ёйлар- 
ни остки томонидан бирлаштирадиган битга ток; копула тогайи бор. Жабра 
ёйларининг орк;а томонидан жабрааро тусикдарни тутиб турадиган тогай 
найчалар жойлашади.
Сузгич к,анотлар скелети, уз навбатида ток, ва жуфт сузгич к;анот- 
лар скелетига булинади. Ток; сузгич кднотлар скелети гавда мускуллари- 
га урнашган бир к;атор тогайлар — радиалиялардан (radialia) иборат 
булса, ташк,и томони теридан хосил булган ва сузгич к;анотнинг узини 
тутиб турадиган эластик иплардан иборат.
Жуфт сузгич к;анотлар скелети сузгич к,анотлар камари билан эркин 
сузгич к;анотлар скелетидан ташкил топган (28, 29-расмлар). Кукрак суз­
гич к;анотининг камари ёки елка камари гавданинг бош томонида икки 
ёни ва остидан Ураб турувчи яхлит тогай ёй хосил кдлади (28-расм).
Хар к;айси ярим ёй уртасининг ён томонида бирикиш юзаси бор, 
эркин сузгич к;анот скелети шу юзага бирикади. Камарнинг шу бурим- 
дан юк,ори к;исми курак, пастки к^сми эса коракоид деб аталади. Эр­
кин сузгич цанотлар скелети уч к;исмдан: камарга бирикиб турган учта 
базалия (ваБаНа)дан, базалияларга бир томондан бирикиб турган радиа­
лиялардан ва радиалияларга тегиб турган ва теридан хосил булган узун- 
узун эластик ипчалардан ташкил топган. К,орин сузгич к,анотининг ка- 
мар к;исми ёки чанок; камари тогай пластинкадан хосил булган. К,орин 
сузгич к;анотининг скелети битта чузилган базалия элем ен ти -

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish