З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


бош мия ва сезув органларининг кучли  ривожланганлиги билан  боЕпиццир



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

бош
мия ва сезув органларининг кучли 
ривожланганлиги билан 
боЕпиццир. 
Хазм цилиш найида 
ошцозон,
ингичка ва йугон ичаклар пайдо булади. Терисида химоя вазифасини 
бажарувчи тангачалар хосил булади. Баъзиларида тангача булмаслиги 
иккиламчи хол. Терисида бир хужайрали безлари бор. 
Ён 
чизиц органи 
яхши ривожланган.
Хозирги замон фаунасида балицларнинг 20 минг атрофида турлари 
бор. Балицлар ер шарининг хамма сув хавзаларида тарцалган. Буларнинг 
катта-кичиклиги хам хар хил булади. Масалан, китсимон акула-
www.ziyouz.com kutubxonasi


37
нинг узунлиги 20 м га, массаси 15-20 т гача етади, манта деган скатнинг 
массаси 2-3 т, кундаланг эни 7 м. Иккинчи томондан, Филиппин орол- 
ларида яшайдиган бука баликнинг узунлиги атиги 1,5 см келади.
Баликлар сув биоценозида яшовчи \айвонларнинг етакчи гурухи 
хисобланади ва кимматбахо гушт ва ёг берувчи озик-овкат объекти 
сифатида буларнинг ахамияти жуда катта.
Одатда, баликлар катта синфи иккита синфга булинади: тогайли ба­
ликлар синфи — Chondrichthyes; суякли баликлар синфи — Osteichthyes.
Тогайли баликлар синфи — Chondrichthyes
Умумий тавсифи. 
Тогайли баликлар хозирги баликлар ичида энг 
Кадимгиси 
хисобланади. Асосан, денгиз ва океан сувларида 
таркалган
булиб, 600 тур баликни уз ичига олади. Буларда содда тузилган белгила­
ри билан бир 
каторда 
юксак белгилар хам намоён булади. Скелети 
факат
тогайдан ташкил топган, баъзиларида охак тузлари тупланиши мумкин, 
лекин хеч качон суяк булмайди. Елка камари бош кисмининг остидан ва 
ён томонидан ураб турган яхлит тогай ёйдан иборат. Териси энг содда 
плакоид
тангачалар билан копланган, баъзан тангача булмаслиги мумкин. 
Жабра ёриклари 5-7 жуфт булади ва туфидан-тугри ташкарига очилади. 
Жуфт (кукрак ва корин) сузгич канотлари танага горизонтал холда жой­
лашган. Хаво пуфакчалари йук. Клоакаси булади. Дум сузгич каноти тенг 
булмаган паллали — гетероцеркал типда булади. Ичакларининг ичида 
худди миногалардагидек спирал клапан бор.
Ю ксак (прогрессив) белгиларига олдинги мия копкогида нерв 
моддасининг булиши, ички уругланиши, баъзи турларининг тирик 
тугаши ва юракларида артериал конус (юрак булмаси ва юрак корин- 
часидан ташкари) булишини курсатиш мумкин.
Тогайли баликлар ичида 

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish