З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Чумчуцсимонлар туркуми — Passeriformes



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet126/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Чумчуцсимонлар туркуми — Passeriformes.
Кушлар синфи ичида энг 
катта туркум булиб, 5000 атрофида турлари бор ва хрзирги замон 
Кушларининг 
карийб 60% ини ташкил этади. Булар Антарктидадан 
ташкари ер шарининг ^амма жойларида таркалган, улчами, ташки 
киёфаси, экологик хусусиятлари ^ар хил.
Чумчуксимонлар туртта кенжа туркумга булинади.
Шохтумшутутлар кенжа туркуми — Eurylaimi 
нинг 
14 
та тури Афри­
ка ва Жануби-Ш аркий Осиёнинг урмонларида яшайди.
Кич^ирувчи чумчуклар кенжа туркуми — Clamatores 
уз ичига 1000 
га якин турни олади. Иккала яримшарнинг тропик зонасида таркал­
ган. Пастки ^икилдок яхши ривожланмаган.
Примитив чумчуклар кенжа туркуми — Menurae 
га 4 та тур киради 
ва Австралияда таркалган. Типик вакилларига жаннат куши ва лира 
кушлари киради.
Сайроки чумчуклар кенжа туркуми — Passeres 4000 
га якин турни 
бирлаштиради. Хамма жойда таркалган. МДХда таркалган 
330 
тур чум- 
чуксимонларнинг ^аммаси шу кенжа туркумга мансуб. Пастки \икил- 
догида 5-7 жуфт овоз мускуллари яхши ривожланган. Асосий оилала- 
ридан каРралар, тургайлар, кавдиргочлар, жиблажибонлар, 
к°Р ая-
локлар, мойкутлар, читтаклар, вьюрокларни курсатиш мумкин.
Кушларнинг тузилиши
Гавдасининг шакли. 
Учишга мослашиш кушлар гавда шаклининг 
нисбатан бир хил булиб колишига сабаб булди. Танаси зич, унча- 
мунча юмалок. Боши катта эмас, буйни узун ва хрракатчан. Олдинги 
оёклари, канотлари тинч турганда танаси ёнига йигилган булади. Пат 
Коплами 
гавдага суйри шаклини беради. Танаси тухумсимон шаклда 
булади. Бошининг учида тумшуги булиб, у устки ва пастки тумшук- 
лардан иборат. Каптарлар, япалоккушлар, лочинсимонлар ва тути- 
ларнинг устки тумшуги асосида восковицаси бор, бу юмшок тери
www.ziyouz.com kutubxonasi


163
б^либ, тумшукнинг устига буртиб ч щ и б туради. Устки тумшукнинг 
асосида бир жуфт бурун тешиклари жойлашади. Бошнинг икки ён то- 
монида катгагина кузлари бор. Кузнинг оркасида кулок, тешиклари бор. 
Бу тешикларга HOFopa пардаси тортилган. Кднотга айланган олдинги 
оёклари Z харфи шаклидадир, чунки канотнинг учта булими бир-би- 
рига нисбатан хоминга бурчак остида туради ва шу сабабли бутунлай 
ёзила олмайди. Бу булимларни туташтириб турадиган махсус канот пар- 
далари (patagium) бор. Думи думбок билан тугайди, бу думбок^а патл ар 
бирикади. Ерда юрганда гавда учун ягона таянч булиб орка оёклари 
хизмат килади. Оёклари 4-3 та, \атто 2 та бармок; билан тугайди. Дум 
думбогининг остида клоака тешиги бор.
Кушларнинг ёйилган кдноти билан думининг умумий сатхи (юзаси) 
танасининг сатхига нисбатан жуда катта булади. Гавданинг бу тузилиш 
принципи самолётнинг тузилиш принципига тамомила мос келади.
Кушларнинг улчами хар хил, лекин унчалик катта ф арк килмай- 
ди. Катта учувчи кушларнинг массаси 14-16 кг, канотларини очганда- 
ги кенглиги 3-4 м (албатрос) келади. Энг кичик колибриларнинг мас­
саси 1,6-2 г га боради. Учишни йукотиш унинг массаси ошишига олиб 
келади. Масалан, пингвинларнинг массаси 40 кг га етса, африка туя- 
кушларининг массаси 74-100 кг гача боради.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish