З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Ихтисослашган тижорат банклар



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet288/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   284   285   286   287   288   289   290   291   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

Ихтисослашган тижорат банклар 
— иктисодиётнинг турли со,\а- 
ларида тижорат тамойилларида кредит-пул операцияларининг му­
айян турлари ни амалга оширади. Жумладан, бизнпнг Республикада 
Саноат курилиш банки — саноат, транспорт, алок,а ва моддий-тех- 
ника таъминоти со\аларида; Замин, Иалла, Пахта банклар — агро- 
саноат комплекси тармокдари ва со\аларида; Тадбиркор банки май- 
да ва урта бизнес, кооператив ва яккатартибдаги ме\нат фаолияти 
со^асида кредит-пул операцияларини амалга оширади.
346


Халк, банки — мамлакатда омонат ишларини ташкил этишни, 
накд пулсиз \исоб-китоб килишни ва а\оли учун касса вазифасини 
амалга оширишни, а\олига шахсий э\тиёжларга кредит беришни ва 
шу каби операцияларни таъминлайди.
Ташки иктисодий фаолият миллий банки экспорт-импорт опе- 
рацияларини бевосита амалга оширувчи корхона ва муассасаларга 
кредит беради, кушма корхоналарга кредит беришда к,атнашади, 
йигма валюта режасининг ижросини, валюта ресурсларидан тежаб 
фойдаланишини назорат килади, шунингдек, ташки иктисодий опе- 
рацияларга оид \исоб-китобларни ташкил килади ва амалга оши­
ришни таъминлайди.
Тижорат банклари тизимидатор ихтисослашиши буйича 
инвес­
тицион 
ва 
ипотека 
банкларни ажратиб курсатиш лозим.
Инвестицион банклар — махсус кредит муассасалари булиб, об­
лигация \амда к^рз мажбуриятлари бошка турларини чикариш йули 
билан узок муддатли ссуда капиталини жалб килади ва уларни ми- 
жозлар (асосан давлат ва тадбиркорлар) га такдим килади.
Инвестицион компаниялар, узларининг кимматли когозларини 
чикариш йули билан хукукий инвестрлар пул ресурсларини туплайди 
ва уларни корхона (миллий ва чет эл)лар акция ва облигацияларига 
жойлаштиради. Бундай компаниялар тулик инвестрлар манфаатини 
ифодалайди ва уларнинг асосий максади КУйилган капитал \исоби- 
га фойда олиш хисобланади.
Ипотека банклар — бу кучмас мулк (ер ва иншоот) х,исобига 
узок муддатли ссуда беришга ихтисослашган кредит муассасалар. Ипо­
тека банкнинг ресурслари узларининг ипотека облигациялари \исо- 
бига шаклланади. Олинган ссудадан уй-жой ва бошка иншоотлар 
Куриш, корхоналарнинг ишлаб чикариш кувватларини кенгайти- 
риш учун фойдаланилади.
Барча тижорат банклари э\тиёж (резерв)ларининг \ажми ва тар­
киби буйича Марказий банк томонидан урнатиладиган маълум та- 
лабларга жавоб бериши зарур.
Бугунги кунда Республика \удудида мулкчиликнинг турли шак­
лидаги 30 дан зиёд тижорат ихтисослашган банклар ва уларнинг 3,7 
мингдан купрокфилиаллари фаолият килиб турибди. Шулардан уч- 
таси (ташки иктисодий фаолия
'1
миллий банки, халкбанки ва "АСА- 
К А ” банк) давлат тасарруфидаги банк хисобланади. Улардан 22 банк 
(73%) акционерлик жамияти, 8таси (27%) масъулияти чекланган 
жамият шаклидадир.
347


Узбскистонда тижорат банкларнинг ривожланиши дастлаб 
h k j i
-
i

содиётнинг алохида со\аларига хизмат келадиган ихтисослашган 
банклар ташкил этилишидан, бошланган булса, кейинчалик (1995 
йилдан) ихтисослашган кредит-молия муассасапарини ташкил этишга 
киришилди. Ш у асосда ’’Бизнес фонд” ,” Мадад” сугурта ва инвести­
ция компаниялари каби ихтисослашган молия-кредит муассасалари 
ташкил этилди.

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   284   285   286   287   288   289   290   291   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish