З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


вазифасини бажаради. Нима учун товарни* сотиш биЛан унга хак



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet102/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

вазифасини бажаради. Нима учун товарни* сотиш биЛан унга хак
тулаш Уртасидаги вакт жихатидан ажралиш пайла булади? Аник
вазиятлар турлича булиши мумкин. Бунинг эн г туб сабаби ишлаб
чикариш циклларининг турлича давом этишидир. Масалан, кишлок
хужалигида хосил бир йилда бир марта йигиб олинади. Лекин д ех-
Конга бутун йил мобайнида товар керак булади. Сотишнинг кредит
формаси кескин мураккаблашиб, сустлашиб кетган булур эди. Пул­
нинг тулов воситаси сифатидаги вазифаси бу хил кийинчиликлар-
ни бартараф этишга ва хужалик айланмасини тезлаштиришга им-
кон беради. Ш ундай килиб, kofo3 пуллар, вексел ва банкнотлар —
пулнинг тулов воситаси сифатидаги вазифасидан келиб чикди.
Вексел айланмаси негизида (вексел — карз мажбурияти дегани)
эм иссионер банк томонидан чикариладиган ва унинг обруси билан
кувватланиб туриладиган кредит пуллар вужудга келади. Кредит
пуллар когоз пуллар билан кУшилиб, товар муомаласига хизмат кила
бошлайди. Бу билан олтинни пул муомаласидан сикиб чикариш йулида
яна бир кадам куйилади.
Кредитнинг ва кредит тизими ривожланиши билан пулнинг тулов
воситаси сифатида кулланиш сохаси анча кенгайди, кредит пуллар-
нинг пайдо булишига олиб келади. Бир киши том онидан бошка
кишига бериладиган кредит карз мажбуриятини, векселни келти-
риб чикаради. Бирок векселлар муомаласи чекланган, чунки уларга
хусусий шахслар кафолат беради. Ш у туфайли лухтарок кафолатга
объектив зарурат келиб чикади, бунинг оркасидан банкнот пайдо
булади. Банкнот хусусий шахснинг вексел и Урнига банк томонидан
берилдиган векселдир. Ш ундай килиб, банкнот пулнинг тулов во­
ситаси сифатидаги вазифасидан келиб чикадо. Банкнотлар билан
бир каторда муомаланинг кредит куролларидан яна бир тури —

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish