З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Хуш, унинг узига хос хусусияти нимада? Бу хусусият ш унда­



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

Хуш, унинг узига хос хусусияти нимада? Бу хусусият ш унда­
ки, товар ишлаб чикариш шароитида ме\натнинг ижтимоий хусуси­
яти яширинган булади. Мехнат факат айирбошлаш сохасида, яъни узи
амалга ошиб булганидан кейин ижтимоий хусусиятни намоён этади.
Киймат яратувчи абстракт мехнат-мехнатнинг факат товар ишлаб
чикаришига оид булган ва алохидалашган товар ишлаб чикарувчи­
лар муносабатини ифодалайдиган узига хос ижтимоий шаклдир.
Бу коида, ижтимоий мехнатнинг моддийлашувига, кийматга
хам баб-бараварига тааллуклидир. Киймат товарнинг эмас, балки
факат мехнатнинг ижтимоий хоссаси булиб, табиат ашёларининг
бирорта хам молекуласи, заррачаси йукдир. Кийматнинг асосида одам­
лар бир-бирлари учун мехнат килишларини билдирувчи ижтимоий
мехнат ётади. Бирок, алохидапашган товар ишлаб чикарувчилар мех­
нати сингари узининг ижтимоий хусуситини факат мехнат махсул-
ларини айирбошлаш оркали курсатади.
Товарлар кийматининг микдори мехнат унумдорлигига караб
узгаради. 
Мехнат унумдорлиги 
маълум иш вакти бирлиги мобайнида
ишлаб чикарилган махсулотнинг микдори билан ёки махсулот бир-
лигини ишлаб чикариш учун сарфланган иш вакти билан улчанади.
Мехнат унумдорлигининг узгариши товар бирлиги кийматининг
узгаришига сабаб булади. Мехнат унумдорлиги усса, товар бирлиги-
нинг киймати камаяди ёки аксинча, мехнат унумдорлиги пасайса,
товар бирлигининг киймати ошади.
Мехнат унумдорлигига бир канча омил таъсир килади. Бу омил­
лар мехнат куролларининг ривожланиши даражаси ва самарадорли­
ги, ишчининг малака даражаси, фан ва техниканинг тараккиёти
даражаси, фан ва техника ютукларини ишлаб чикаришга жорий
этиш даражаси, ишлаб чикаришнинг тупланув даражаси, табиий
шароитлардир.

1-§. Кийматнинг мехнат назарияси ва кушилган 
мивдор нафлилиги назариялари

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish