З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet138/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

ган богликликни куйидаги 
жадвал 
маълумотлари 
асосида 
караб 
чи- 
Камиз:
6-жадвал
Нарх ва сотиб олинадиган товар микдори уртасидаги богликлик
Б ир кг ун нархи (сум )
Т ал аб цилинадиган ун микдори (кг)
150
10
140
13
130
17
120
25
1 10
50
Жадвал маълумотлари товарга нархнинг пасайиш и сотиб о л и н а ­
диган товар м и к д о р и н и н г уси ш и га ва ак си н ч а, н ар х н и н г усиш и 
у н и н г м и к д о р и н и н г ка м ай и ш и га ол иб к е л и ш и н и курсатади. 
Нарх 
даражаси ва согиб олинадиган товар микдори уртасида буладиган 
тескари богликлик талаб конуни дейилади.
Истеъм ол ч ил ар маълум бир тов арн и у н и н г нархи паст булса, 
к у п р о к сотиб ола бош лайди. Истеъмолчи учун нарх сотиб оли ш га 
халакит килувчи ту с и к си ф ати да нам оён булади. Бу т у с и к канча 
ю кори булса, у шунча кам товар соти б олади. Б о ш к ач а айтганда
юкори нарх истеъмолчининг харид килиш истагини сундиради, паст 
нарх эса бу исгакни кучайтиради.
Реал и кти сод ий \аётда баъзан нархлар уссада айрим товарларга 
т а л а б н и н г орти ш и га олиб келиш и мумкин булган \о л а т л а р \ а м уч- 
райди. Бу вазият Гиффен самараси деб аталади (инглиз иктисодчиси 
Р. Гиффен номи билан). Гиффен камбагал ишчи оилалари картошка
147


Ким матлаш иш ига карамасдан уни истеъмол килиш к е н г а й и ш и н и
кузатиб, бу самарани тасвирлаб курсатган. Тушунтириш шунга асос- 
л ан ад и к и , картош ка камбагал оила овкатида мах^улотларнинг а с о ­
сий к и см ин и эгаллайди. Агар картош ка н архи ни н г усиши руй бер- 
са, бунда камбагал ои ла гушт сотиб олиш дан умуман воз к ечи ш га 
мажбур булади, узининг куп булмаган даромадининг барчасини кар­
тош ка сотиб олишга сарфлайди.
Демак, бундай вазиятда нархларнинг ош иш и зарур товарларга та­
лабнинг камаймасдан, аксинча унинг ошишига олиб келиши мумкин.
Товар нархи ва ун ин г харид к и л ин ад и ган микдори (талабнинг) 
уртасидаги тескари богликдикни оддий икки улчамли графикда тас- 
вирлаш мумкин: ё т и к ч и з и к талаб м и к д о р и н и , т и к ч и з и к нархни 
курсатади.
Талаб микдори
6-
чизма.
Талаб эгри чизиги.
Графикдаги Д Д ч и з и к нарх ва талаб \ а ж м и уртасижаги тескари
б о м и к л и к н и тасви ри й акс эттиради. Графикдаги х,ар бир нукта т о ­
варн ин г а н и к нархи ва истеъмолчи шу нархда сотиб о л и ш и мумкин 
булган товар м и кд ори н и курсатади. Нарх ва талабн и нг \а ж м и урта­
сидаги тескари б о м и к п и к н и курсатувчи бу ч и з и к
талаб эгри чизиги 
дейилади.
Агар талаб эгри чизиги у зи ни н г олдинги \о л ати д а колса ва б у н ­
да у ёки бу товарн и сотиб олиш даги \ а р кандай м и кд ори й узгариш
талаб микдорининг узгарувчанлигини билдиради.
148


Баходан бошка талаб микдорига таъсир килувчи омиллар. 
Талаб 
\ а ж м и н и н г узгари ш и ф ак ат товар нархига эмас, б алки б о ш к а б и р 
Катор омилларга \ а м б о гл и к булади. Бу омиллар тал а б н и н г нархдан 
таш кари омиллари дейилади.
Талабга нархдан таш кари куйидаги асосий омиллар таъсир курса­
тади: 1) И с т е ъ м о л ч и н и н г диди; 2) Бозордаги истеъ м ол чи л ар сони; 
3) И с т е ъ м о л ч и н и н г д аром адлари ; 4) Б и р -б и р и г а б о г л и к т о в а р л а р ­
н и н г нархи; 5) К елаж акда нарх ва д а р о м а д л ар н и н г узгари ш и э \ т и -
моли.
Бу о м и л л ар н и н г узгариши талаб \ а ж м и н и н г узгариш ига кандай 
таъсир курсатишини караб чикамиз.
1. Бирор ма^сулотга истеъмолчи дидидаги и ж об ий узгариш руй 
берса, н архн ин г тегиш ли дараж асида унга булган талаб ортади. И с ­
теъмолчи д и д и га салбий таъси р курсатадиган ^олатлар т а л а б н и н г 
кискаришига олиб келади.
2. Уз-узидан а н и к к и , б о з о р д а л с г е ъ м о л ч и л а р сон и купайса, та- 
^аб ортади, и стеъ м ол чи л арн ин гсон и камайса, талаб кискаради. М а­
салан, алока в о си талари н ин гтак ом ил л аш уви халкаро молиявий б о ­
зор д о и р а с и н и м и сл си з к е нгайти рад и \а м д а а к ц и я ва об л и гац и я
каби м олиявий активларга булган т ал а б н и н г уси ш и га ол иб келади. 
Ту т л и т даражасининг пасайиши болалар богчаси ва мактабга булган 
талабни камайтиради.
3. Пул даром ади у з га р и ш и н и н г талаб \ а ж м и г а таъ си ри б о ш к а
омилларга Караганда анча мураккаб. Пул даромадининг ортиши жуда 
к у п т о в ар л ар г ат ал аб н и нисбатан ош иради, даром адн и нг к а м ай и ш и
эса бундай товарларга талабни камайтиради. Д аром ад ош са, у н и н г
усишига караб истеъмолчилар нархи юкори булсада, ку п р о к си ф ат - 
ли товарларн и харид килади, бунда улар к а м р о к н он, картош ка, 
карам сотиб олиши мумкин. Ортикча даромад унга анча юкори оксил 
тарк и б и га эга булган о зи к-ов ка т ма\сулогл ари масалан, гушт ва сут 
ма\сулотлари харид килиш и м ко н и н и беради. Д ар о м а д н и н г узгари­
ши билан талаб тугри м утаносибликда узгарадиган тов арл ар 
олий 
тоифали товарлар 
дейилади.
Даромадлар камайганда талаб ошадиган товарлар 
паст тоифали 
товарлар 
дейилади (масалан, картошка).
4. Узаро б о г л и к товарларга т а л а б н и н г орти ш и ёки к а м а й и ш и , 
уларнинг б и р -б и р и н и н гу р н и н и босиш даражаси билан белгиланади. 
Ш у сабабли сариёг нархи ош са, бу м аргари нга булган т ал а б н и н г
ортишига олиб келади. Агар сариёг нархи тушса бу маргаринга булган
1 4 9


талабни камайтиради. Д ем а к, агар и кки товар урн ин и босувчи т о ­
варлар \исобланса, улардан бири н ин г нархи билан бошкасига булган 
талаб \ а ж м и уртасида тугридан-тугри б о г л и к л и к мавжуд булади. 
И к к и га товар б и р -б и р и н и тулдирувчи \и с о б л а н с а, уларга бир вакт­
да талаб пайдо булади. М асалан, агар б е н зи н нархи п асайса, бу 
м отор ёгига булган талабни ки скартиради. Ш ундай килиб, б е н зи н
ва мотор ёгига талаб узаро б огли к булиб, улар б и р - б и р и н и н г нархи 
ва бошкаси] а булган талаб \а ж м и уртасида тескари б огли кл и к м ав­
жуд булади.
5. 
Келгусида истеъмолчи д аром адлари , товар нархи у зг ар и ш и - 
н и н г кутилиши ва товарл арн и нг накд булиши ёки булмаслиги каби 
о м и ллар галаб \ а ж м и н и узгартириши мумкин. Келгусида н архн ин г 
нисбатан ош и ш и н и н г кут илиши, истеъмолчи жорий талабнинг о ш и ­
шига ол иб келади. А кси нча, н ар х н и н г п асай и ш и ва д а р о м а д н и н г 
к у п а й и ш и н и н г кутилиш и товарларга булган ж орий талаб \ а ж м и -
н ин г кис кари ш и га сабаб булади.
v 2-§. Таклиф тушунчаси. Таклиф конуни. 
Таклиф микдорига таъсир килувчи омиллар

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish