Юлдузли тунлар (роман). Пиримкул Кодиров


Юлдузли тунлар (роман). Пиримкул Кодиров



Download 3,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet92/120
Sana20.02.2022
Hajmi3,8 Mb.
#460885
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   120
Bog'liq
yulduzli tunlar

Юлдузли тунлар (роман). Пиримкул Кодиров
буйидаги калин чакалакзорда булбуллар басма-бас сайраётгани кулогига чалинди. Айвонга 
чикканда кечки шабада юзига ипакдай майин салкинлик берди.
Аммо бу маъсуд дамлардан кейин келган кунлар, ойлар, хатто йиллар ломаконлик ва 
саргардонликда ута бошлади. Сохибкирон бобокалонидан сабок олиб яшашга ахд килган Бобур 
бунинг канчалик кийин булишини уз бошига огир кунлар тушганда билди. У онаси инъом 
килган сандикдаги хотиротларни такрор-такрор укиб, Сохибкирон бобосини йигитлик 
пайтидаги исми билан хаёлида Темурбек деб аташга урганди. Темурбек йигирма беш ёшида 
Самарканд ва Шахрисабздаги хонумонидан жудо булгани ва ота юртининг турт томонига бош 
уриб нажот излагани Бобурнинг хозирги ахволини эслатарди.
Турри, Темурбекка тажовуз килган Илёсхужа ва Амир Бекчиклар Ахмад Танбалдан юз чандон 
кудратлирок ва хатарлирок эди. Улар Темурбекни тутиб олиб улдириш учун минглаб 
одамларни сафарбар этадилар. Улим хавфи йиллар давомида Темурбек билан изма-из юради. 
Коракум сахросидан нарида Хива бусагасида Темурбек олтмиш йигити билан минг кишилик ёв 
куршовини кулда килич билан ёриб чикиб, кутулиб кетади.
Енди ун етти ёшга кираётган Бобур хали бундай дахшатли хатарларга дуч келган эмас. Факат 
ота юртидан айрилиб, ломакон булиб юргани ва Ахмад Танбалга бас кела оладиган кучли 
кушин 
й и р и ш
 
нихоятда мушкул булаётгани уни кийнайди. Бобурнинг ишонган одамлари 
яширикча Андижону Ахсига, Маррилон ва Ушга бориб келмокда. Хайрихохпар куп, аммо юрак 
ютиб майдонга чикадиганлар кам. Бобурнинг узи хам бу ёги Исфара ва Конибодомга, у ёги 
Зомин ва Жиззахгача, жанубда Уратепа, шимолда Тошкентгача хамма жойга бир неча марта 
бориб келди. Бир ярим йилдан бери кишни киш, ёзни ёз демай йул босди. Сирдарёдан кайта- 
кайта сузиб угди. Кишда музни тешиб чумилган пайтлари булди. Унинг узига ухшаб чиниккан 
йигитлари Темурбекнинг Хисор торларида, афсонавий рорларда яшаб тобланган йигитларини 
эслатади.
Бирок навкару сардорлари билан бир жойда узок вакт мехмон булиб туришга юзи чидамайди. 
Чунки хафталар, ойлар давомида юзлаб одамларга овкат, отларга емиш топиб бериш 
мезбонларга жуда огир тушишини сезади. Шунинг учун онаси ва эгачисини Хужанддан 
Уратепага, холаси Хуб Нигор хонимнинг уйларига келтириб куйди. Узи уч юзга якин беку 
навкарлари билан жанубдаги торларга чикиб кетди. Овчи деб аталадиган бир кишлок якинига 
чодир ва утовлар тикишиб, анча вакт ов улжалари билан рузрор тебратишди.
Овчи кишлорига тор бир дарадан утиб борилади. Даранинг тубидан одамни окизадиган катта 
сув хайкириб окади. Сув буйида беш каватлик уйдай бир бахайбат коятош осмонга буй чузиб 
туради.
Бобур шу коятошнинг устини текислатиб, чодир урнаттирган. Овдан бушаган пайтлари-да 
чодирда ултириб китоб укийди, хотира дафтарига курган-кечирганларини ёзади, шеър машк 
килади.
Бир кун шу чодирда Бобур Мирзо Улурбекнинг «Тарихи арбаа улус»* китобини укиб утирганда, 
даранинг нариги четидан бир отлик одам жадаллаб келаётганига кузи тушди.
Оти терга ботган бу отлик Маррилондан келган чопар йигит эди. У Бобур каршисида тиз чукиб 
арзини айтди:
— Амирзодам, мени Маррилон дорураси Али Дустбек 

Download 3,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   120




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish