Юлдузли тунлар (роман). Пиримкул Кодиров


Юлдузли тунлар (роман). Пиримк;ул Кодиров



Download 3,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/120
Sana20.02.2022
Hajmi3,8 Mb.
#460885
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   120
Bog'liq
yulduzli tunlar

Юлдузли тунлар (роман). Пиримк;ул Кодиров
— Мух;тарам беклар, давлатхохпар! — деб ran бошлади Хужа Абдулла. — Уруш ташвиши 
булмаганда биз аввал мотам маросимини утказган булур эдик. Эшитишимизча, Ахсида хазрати 
олийни хурматларига яраша маърака утказиб кабрга куйганлар. Андижонга ёгий якин келиб 
колган шу орир кунда бизнинг аввалин машваратимиз давлатни янги подшохга топширмок 
хусусида булга ни маъкул.
Мазидбекдан нарирокда семиз Ёкуббек утирган эди. У Хужа Абдулланинг сузларини хаммадан 
олдин илиб кетди:
— Доно тадбирни уртага солдингиз, пирим. Бандангизнинг фикрича, Захириддин Мухаммад 
Бобур мирзони конуний подшох атаб, муборак номларини хутбага кушиб укитмок керак!
Бобур «ялт» этиб Ёкуббекка каради. Унинг овозидаги майинлик, юзидаги хаяжон, хатто олд 
тишлари тушиб кетган огзининг кемшиклиги Бобурга алланечук ёкимли туюлди. Ёкуббекнинг 
энг нуфузли ва кайсар мугул бекпаридан эканлигини хамма биларди. Факат унинг бундан бир 
неча соат олдин Бобурга карши фитна уюштириб юргани утирганлар учун сир эди. Энди 
Ёкуббек мана шу сирни яхширок бекитиш учун Бобурга хаммадан ортик садокат билдирмокда 
эди. Унинг шу сир очилиб колишидан изтиробга тушиб, дардли ва хаяжонли кузлар билан 
Бобурга караши, ундан нажот кутгандай булиб хаяжонланиши узи кийналиб утирган Бобурга 
галати таъсир килди. Ёкуббек биринчи булиб Бобурни подшох деб атагани ёш успириннинг 
уртаниб турган калбига гуё сарин бир шабада булиб тегди. К,ачондир бир вакт тахтга чикиш ва 
шу юрган хамма бекларга бош булиб, голибона жанглар килиш Бобурнинг энг кучли 
орзуларидан эди. Ёкуббекдан кейин гапирган беклар хам бирин-кетин Бобурни подшох деб тан 
олар эканлар, унинг мана шу орзуси булут орасидан чиккан тулин ойдай чараклаб юзага 
чикди-ю, кунглини бирдан ёриштириб юборди. Бошига тушган мусибат хам, ичини 
куйдираётган ташналик хам хаёлидан узоклашди.
Шу пайт эшикдан шахар доругаси Узун Хасан таъзим килиб кирди.
— Амирзодам! — деди у энтикиб. — Кулингизни авф этинг, сизни кутиб ололмадим. Мен 
Андижонда номуносиб гаплар таркатган фитначиларни овлаш билан банд эдим. Алхол бир 
фитначи арбобни тутиб келтирдим.
Бобур беихтиёр олдинга интилиб:
— Кайси арбоб? — деди. — Ким у? Келтиринг!
— Бажонидил, амирзодам! — деб Узун Хасан шошилиб оркасига кайтди.
Хамма кузлар очик эшикка кадалди. Ёкуббекнинг ранги «кув» учди. Нахотки Ахмад Тан-бал 
кулга тушган булса? Унда сир очилади. Ёкуббек саросима кузлар билан дарчани кидириб 
топди. Дарча у утирган жойдан анча узок. Дарчадан нарида аркнинг ун пахсалик баланд 
девори бор. Йук, бу ердан кочиб кутулиб булмайди! Ёкуббекни титрок босди...
Шу пайт эшикдан нарида йугон бир овоз:
— Кулимни ечинг, мен гунохкор эмасмен! — дегани эшитилди. Товушидан Ахмад Танбалга 
ухшамайди.
Ок шохи яктак кийган йугон гавдалик буйдор кишини икки навкар икки томонидан махкам 
тутиб олиб кирди.
— Э, бу — Дарвеш гов-ку! — деди Ёкуббек бирдан енгил тортиб.
Андижон миробларининг бош лиги булган бу одам гардани жуда гуштдор булганлиги учун 
хукизга ухшаб буйнини бир оз олдинга эгиб юрар, шунинг учун ор-каворатдан уни «гов», деб 
аташар эди. Андижон Кургонига туккиз арик сув кирса хам, бог-рогларнинг куплигидан ёз 
ойларида сув етишмайди, амалдорлар оддий фукаронинг навбатини хам олишга интилишарди. 
Шундай пайтларда Дарвеш гов купинча фукаронинг томонини олар, бекларга навбати 
келмагунча сув бермас эди. «Бек булсанг, узингга, худонинг олдида хамма бандаси баробар!»
— деб тап тортмай гапирганини куп одам эшитган. Шу сабабли беклар Дарвеш говни ёмон 
куришар, айникса доруга Узун Хасан купдан бери унга кек саклаб юрарди.
Кули боглоглик Дарвеш гов Бобурга ва ундан берирокда утирган Хужа Абдуллага бош эгиб,



Download 3,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   120




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish