Юлдузли тунлар (роман). Пиримкул Кодиров


Юлдузли тунлар (роман). Пиримкул Кодиров



Download 3,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/120
Sana26.02.2022
Hajmi3,8 Mb.
#472288
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   120
Bog'liq
yulduzli tunlar

Юлдузли тунлар (роман). Пиримкул Кодиров
ва катта зиёфатлар бериш учун хамма тайёрликлар куриб куйилганини мулла Фазлиддин билар 
эди. «Енди бугун Бобур мирзо уша ерда дам олсалар керак, бизнинг хужрага балки эртага 
чикарлар», деган уй билан ишини секин давом эттирди. Аммо орадан бир соат утар-утмас 
пастдан серсокол курчибоши туртта сокчиси билан хансираб чикиб келди:
— Хозир бу ерга олий зотлар кадам ранжида килурлар. Тахтиравон каерда?
Савдарбоши мулла Фазлиддинга ёрдам сурагандай килиб каради. Зира бекасамдан юпка тун 
кийган мулла Фазлиддин курчибоши каршисида кул ковуштириб:
— Маъзур тутинг, жаноби бек, — деди.
— Хуш?
Мулла Фазлиддин шу хужрани куришда гиштларни замбилга солиб кутартириб чикмокчи 
булган, аммо иложини тополмаган эди. Чунки бу тик кояга одам факат битта-битта булиб, гохо 
кули билан кояга суяниб чикиши мумкин эди. Тахтиравонни эса турт киши турт томонидан 
кутаради, унинг ичида подшох ёки маликалар утиради.
— Биз тажриба этиб курдик, бу кояга тахтиравон кутариб чикиш мумкин эмас, — деди мулла 
Фазлиддин.
Курчибоши уч томони девордай тик коятош булган, факат бир томонидан ёлгиз одам зурга 
утиб келадиган токка дурустрок каради-ю, тахтиравон ишлатиш фикридан кайтди. 
Савдарбошига хумрайиб:
— Бу ерда ортикча одам булмасин! — деб буюрди.
Хужра атрофидаги сахн торрок булса хам коянинг шимол томонида — уйдай баланд тошлар 
ортида кичкина майдонча бор эди. Сокчилардан иккитаси офтобачи ва савдарбоши билан 
бирга уша ёкка утиб туришди. Бошка савдарлар пастга тушиб кетишди. Курчибоши мулла 
Фазлиддинга караб:
— Жаноби меъмор, сиз йулни яхши билурсиз, подшохга пешвоз чикинг, — деб буюрди. Коидага 
биноан курчибошининг узи хам пастга кайтиб тушиб, подшох билан бирга чикиши керак эди. 
Аммо бу токка икки кайта устма-уст тушиб чикиш бенихоя кийин. Буни сезган урта яшар 
курчибоши иккита сокчини мулла Фазлиддинга кушиб пастга тушириб юборди-ю, узи хужра 
ёнидаги силлик тош курсига утириб, терлаб кетган йугон буйинларини арта бошлади.
Мулла Фазлиддин Буратокка хар куни неча кайтадан тушиб-чикиб урганиб колган. Унинг 
оёгидаги ихчам муккиси тошдан-тошга енгил утиб боради. Аммо кунгли нотинч. Хозир подшох 
ва унинг бекларига дуч келиши кераклиги, улар билан муомала килишнинг кийинлиги калбига 
тахлика солади.
Бобур мирзо ва унинг одамлари тогнинг кунчикиш томонидан отлик айланиб утиб, коятошга 
жанубдан якинлашдилар-да, мазоратдан юкорирокда отдан туша бошладилар. Шунда мулла 
Фазлиддин бек ва навкарларга кушилмай алохида туп булиб келаётган аёлларни куриб колди. 
Ювош кора отда утирган ва оппок кийинган урта яшар аёл — Бобурнинг онаси Кутлуг Нигор 
хоним эди. Гулибодом рангли шух, уйноки отда кирмизи ипак кабо* кийган Хонзода бегим 
келмокда эди. Мулла Фазлиддин уни шух от устида чавандоз йигитлардай яхши утирганидан 
хам таниди-ю, вужуди бирдан кизиб кетгандай булди. Кунглидаги бояги безовталик устига 
оловли бир хаяжон кушилиб, юраги кинидан чиккудай хаприкиб кетди. Мулла Фазлиддин 
узида бирдан юз берган бу узгаришни бировга сездириб куйишдан куркиб, подшохни кутиб 
олаётган мулозимларнинг панасига утди-да, бош эгиб, кул ковуштириб турди. Шунда тиззалари 
хам калтираётганини сезиб, «Худоё узинг шарманда килма!» деган сузларни дилидан утказди.
* Буратор баъзи манбаларда Боратог хам деб аталади. Бирок «Ок Бурасой» каби асли «бура» сузидан олинган булиши керак. Туркий тилларда 
нортуянинг энг улкани «бура» ёки «бугра» деб аталади. Бу тог чиндан хам текис жойда чук тушиб ётган улкан нортуяга ухшаб кетади. (Автор.) 
* Б о р г о х — подшохнинг хос чодири.
* Х и р г о х — подшохнинг тахти куйиладиган ва кабул маросимлари утказиладиган чодир.
* Асилзода аёллар киядиган узун енгли устки кийим. Камзулга ухшаш.
2



Download 3,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   120




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish