Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов


 Ер сиртининг иссиклик баланси тенгламаси



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet91/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

6.1. Ер сиртининг иссиклик баланси тенгламаси
Ер сирти ва атмосферада содир булувчи жараёнлар узаро 
чамбарчас боглик. Куёш радиацияси ер сиртига етиб келади ва 
унинг катта кисми бу сиртда ютилади. Атмосфера энергияни асосан 
ер сиртидан олади. Ютилган куёш радиацияси ер сирти буйлаб 
нотекис таксимлэнади ва бу таксимот вакт утиши билан узгариб 
туради. Ушбу узгаришлар таъсирида калинлиги курукдикда 10-30 
м, океанда эса 200-300 м ни ташкил этувчи юпка устки катламнинг 
иссиклик микдори тебранишлари содир булади.
Ер сирти ва атмосферадаги харорат таксимоти ва унинг 
узлуксиз узгаришлари 
ер сирти ва атмосферанинг иссикдик
режими
деб аталади. Ер сирти ва атмосферанинг иссикдик режими 
икдимнинг шаклланишида мухим омил хисобланади.
Ер сирти ва атмосфера, ер сирти ва тупрок ёки сувнинг куйида 
ётувчи катламлари, атмосферанинг алохида катламлари орасидаги 
иссикдик алмашинуви физикада маълум булган радиацион,
129


иссиклик утказувчанлик ва конвектив иссиклик алмашинув оркали 
юз беради.
Хаво хароратининг узгаришлари асосан атмосферанинг ер 
сирти билан узаро таъсирида содир булади. Атмосферада куёш 
радиациясининг бевосита ютилиши хароратнинг кунига тахминан
0,5°С га ортишига олиб келиши мумкин. Бевосита ер сиртига тегиб 
турувчи хаво сирт билан молекуляр иссиклик утказувчанлик 
оркали иссикдик алмашинади. Бирок, иссиклик алмашинувининг бу 
механизми хаво зичлигининг кичиклиги туфайли кам самара бера­
ди. Атмосферада иссиклик алмашинувининг бир неча тартибга 
кучлирок механизми - турбулент иссиклик алмашинуви амал 
килади. Бу холда иссиклик алмашинуви хавонинг алохида элемен- 
гар хажмлари куринишида содир булади. Атмосферанинг куйи ва 
юкори катламлари уртасидаги иссиклик алмашинуви тартибли ёки 
конвектив характерга эга.
Шунингдек, маълум хаво массасида (хаво заррасида) юз берув- 
чи харорат узгаришлари энергиянинг турли куринишларидан 
иссиклик энергиясига айланиши хисобига хам содир булади. Маса­
лан, ихтиёрий хаво хажмининг атмосфера босимининг узгаришлари 
билан 
боглик булган 
харакатланишида ушбу хаво 
хажми 
хароратининг адиабатик узгариши юз беради. Хавонинг вертикал 
харакатланишида бундай узгаришлар ута сезиларли булади. Атмо­
сфера ёки ер сиртида сув бугининг конденсация ёки сублимацияси- 
да 

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish