Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов


!  1 жойлашган пунктлар учун перпендикуляр юзага келган  J



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet76/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т


1


жойлашган пунктлар учун перпендикуляр юзага келган 
J
тугри 
куёш радиациясининг максимал кийматлари келтирилган.
5.1-жадвал
J max
 максимал кийматлари (кВт/м2)
а) денгиз сатхидан 500 м дан пастрокда жойлашган пунктлар
Пункт
Jmax
Пункт
Шимолий кутб
0,90
Москва
1,03
Диксон ор.
1,04
Ашхабод
1,01
С.-Петербург
1,00
Тошкент
1,06
Якутск
1,05
Владивосток
1,02
б) тогли худудулар
Пункт
Баландлик, м
Jmax
Такубая (Мексика)
2300
1,16
Тянь-Шань
3670
1,30
Станциялар турли кенгликларда жойлашганлигига карамай, 
Jmax
кийматларидаги фарк катга эмас. Диксон оролида 
Jmax
жануброкда жойлашган станциялардагидан катта. Бу куйи кенглик­
ларда атмосфера хавоси купрок сув буги ва аралашмаларга эга 
булиши билан изохланади.
Тугри куёш радиацияси окимига радиациянинг сув бугларида 
ютилиши жараёнларининг таъсири куйидаги жадвалда курса- 
тилган:
а,
г/м3 
2,8 
4,8 
6,4 
8,7 
11,6
J,
кВт/м2 0,94 
0,87 
0,80 
0,73 
0,66
Барча холларда Куёш бир хил бурчак баландликда (л® =30°) 
жойлашган.
Денгиз сатхига нисбатан баландлик ортиши билан куёш 
радиацияси окими хам ортади, чунки атмосферанинг оптик 
калинлиги камаяди. Куёш радиацияси окими баландлик ортиши 
билан атмосферанинг куйи катламларида тезрок, юкори катлам- 
ларида эса еекинрок ортади.
Тугри куёш радиациясининг йиллик узгаришига биринчи 
навбатда, кишда кичикрок, ёзда - каттарок буладиган Куёшнинг 
туш пайтидаги баландлиги % таъсир к)фсатади. Шунинг учун хам 
урта кенгликларда куёш радиациясининг минимал кийматлари,
112


одатда, декабр-январ ойларида кузатилади. 
J
ва ./' ларнинг 
максимал кийматлари эса ёз ойларида эмас, балки майда 
кузатилади, чунки бахорда хдвода чанг ва сув буги микдори камрок 
булади.
Тугри куёш радиацияси окимига булутлилик кучли таъсир 
курсатади. Куёшнинг кичик бурчак баландликларида (15-20° гача), 
хатго юкори кават булутлар кузатилганда 
J '
оким нолга 
якинлашади. Баланд туп-туп булутларда Куёшнинг баландлиги 
Аф>30° булгандагина ./’>0 булади. Катламли, ёмгирли катламли ва 
туп-туп булутлар Куёшнинг барча баландликларида тугри куёш 
радиациясини бугунлай утказмайди.
Бирлик горизонтал юзага бирлик вакт давомида осмон 
гумбазининг барча нукталаридан (Куёшдан ташкари) тушаётган 
радиация микдори 

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish